Ne biste bili tako strogi ni prema kome, osim prema sebi. Da vam se neki prijatelj obrati sa svojim osećanjem uzaludnosti, ne biste povlađivali tom osećanju, nastojali biste da ga podsetite na sve vredne, važne i bitne stvari, zbog kojih može da bude zadovoljan, umesto da se oseća kao gubitnik. Održite sami sebi taj motivacioni govor, koji biste održali prijatelju. 

Možete da napravite pauzu. Dozvoljeno vam je da uzmete neko vreme za opuštanje, preispitivanje, punjenje baterija. Potrebno vam je da se odmorite, da stanete, da razmislite, ne treba da se forsirate, kada ste na ivici sloma. Ne morate da radite kao robot, kad izgubite motivaciju. Napravite korak unazad i pružite sebi pauzu i odmor. Ali dajte sebi rok. I iskoristite vreme koje ste odredili da brinete o sebi i da lenstvujete. A zatim se saberite i nastavite dalje, odmor ne treba da traje predugo. 

Setite se da svi sumnjaju u sebe. Niste vi jedini koji ste tako osećate, koji ste došli do ivice i čini vam se da nemate gde dalje. I oni najbolji, kojima se divite i za koje verujete da su uvek snažni i da umeju da izađu na kraj sa svakom situacijom, doživljavaju padove na dno. I oni se preispituju i čini im se da su gubili vreme i pitaju se kako i kuda dalje. To nije vaša slabost, to je ljudsko svojstvo. 

Jedini način da zaista ne uspete, jeste da uopšte ne pokušavate. A ako ne pokušate, žalićete zbog toga, jer nikada nećete znati da li ste nešto mogli da postignete. Uvek vredi pokušati. Naravno, ne treba da pokušavate unapred osuđujući sebe na neuspeh, samo da biste dokazali sebi svoju nemoć, dakle nemojte pokušati na isti način, koji već nije dao rezultate. Pokušajte ponovo, ali napravite drugačiji pristup. 

Naslovna fotografija: instagram.com/paigekh

Brankica Milošević