Kvalitet više vibracije je takav da ona ne može postati niža, a niža može da se podigne. Međutim, to se najređe dešava u emotivnom odnosu, u ljubavi između osobe niže i više vibracije, ukoliko partner nižeg nivoa svesti nije ispunjen žudnjom za istinom, spoznajom, ukoliko celim bićem ne želi da dosegne ono neuhvatljivo „nešto više“ što mu se upravo nudi, kao ogledalo, primer, vođstvo, podrška, ljubav. To „nešto više“ što mnogi naslućuju i osećaju, zapravo je viša svest, viša vibracija, dublja samospoznaja, širi uvidi, sloboda da se spozna i živi istinitost, odbacivanje svih iluzija, predrasuda, klišea, strahova, jer to je ono što ljudski duh drži u zarobljeništvu i jedino tako se doseže sloboda o kojoj mnogi maštaju, osećajući se teskobno i sputano, ne shvatajući da je kavez u njima i da ih nikakve spoljašnje okolnosti, situacije, životne nesreće i problemi ne sputavaju zaista. Oni su samo kreacije unutrašnje neslobode, oblik saradnje materijalnog i praktičnog sveta sa duhovnim, razmena energije.
Ulažući energiju u održavanje svog unutrašnjeg sveta (opterećenog neistinitim uverenjima i zatrpanog silnim otpadom iluzija, gluposti, predrasuda, straha), osoba pronalazi u spoljašnjem svetu materijalizaciju i potvrdu istinitosti svojih ubeđenja (ja to ne mogu, to je jače od mene, takav sam i ne mogu ni zbog koga da se menjam, treba mi još vremena, prvo moram da rešim neke stvari, pa da se posvetim ličnom razvoju), stvarajući otpor prema onome ko je tera da iskorači sa svog smetlišta, svoje deponije ličnog užasa, koji osoba doživljava kao svoju zonu komfora.
