Heh. Naivna li si. Sloboda i ljubav? Divan trip, traje neko vreme, vozi intenzivno i uvlači duboko. Na dno zamke, koja se sklopila oko tebe dok nisi pazila, jer si se oslobodila i prestala da paziš. Gde je nebo? Do maločas ti je bilo pod nogama, a sada ga ne vidiš koliko god istezala vrat i gledala gore – ne vidiš ništa. Mrak. Strah se neprijatno migolji u tvom stomaku i sprema se da preuzme. Toliko dugo je bio potisnut u mrak, a navikao je da bude glavni i odgovorni. To je njegov teren. Kako si se našla tu? U zamci, opet? Sa srcem u stomaku, kamenom u grudima, omčom oko vrata. Ljubav, gora nego što si je ikada spoznala, ujela te iznutra, uhvatila kao kljuse. Panika. Šta da odgrizeš, da bi se spasla? Koji deo sebe da žrtvuješ? Ali taj deo ne možeš da dohvatiš zubima. Škljocaš u prazno i osećaš se zarobljeno. Ne, ne, ne, to nije trebalo da se desi, to nisi ti, ne opet, ne taaakooo!
