Strah je najgori, otvara vrata svim mogućim i nemogućim katastrofama, obuzima vam um i zaposeda njegove kapacitete. Kad brinete i strahujete, to je zbog neizvesnosti, zbog nepoznatog, jer ne znate šta vam nosi sutrašnji dan, jer je budućnost uznemirujuća i izaziva strepnju.
Vaši strahovi nisu puka fikcija, vi ne strahujete od neke nepoznate pretnje, jer u istoriji ljudskog roda, sve najgore se već dogodilo. Vaš strah je vaše genetsko nasleđe, energija kolektivnog sećanja i kolektivnog nesvesnog. Vi možete da zamislite sve najgore scenarije, jer su se oni već odigrali i jer se i dalje odigravaju. Svet je poprište i ako vam pažnju zarobi strah, videćete samo pretnje minskog polja, užase razaranja, bedu, bežanje za spas života, uništenje snova i nadanja. Ako gledate sa dna svog straha, videćete samo mračno, crno, grozno i preteće. Nešto u vama programirano je iskustvom koje niste doživeli, ali generacije pre vas jesu. Program je tu da vas natera u beg ili borbu, da vas pripremi za odbranu i spasavanje.
A tu su i vaša sopstvena loša iskustva, vi znate da stvari mogu poći naopako i da se strašne stvari najčešće dešavaju bez upozorenja, samo se obruše na vas. Vi pokušavate da se pripremite, vaš um grozničavo radi, ali sve što čini je odmotavanje poznatih i programiranih scenarija raznih katastrofa, u kojima pokušavate da pronađete savet i način da sa njima izađete na kraj, da ih preživite. Međutim, u gvozdenom stisku straha, nemate dovoljno daha, i vaš um ne dobija dovoljno kiseonika, da bi mu se misli razbistrile i pronašle alternativu.
Alternative strahu su hrabrost, radoznalost, prihvatanje izazova, poverenje u smisao i svrhu života, posmatranje sebe i situacije u kojoj se nalazite u širem kontekstu, iz više perspektive.
