Kao što se prilikom zaljubljivanja menja tvoja telesna hemija, mozak ti je preplavljen dopaminom, neustrašiva si, puna energije, vere i nade, tako se ta hemija menja i kad sve lepo nestane i kad ti je srce slomljeno. Kao što zaista postoji sindrom slomljenog srca (Takotsubo) koji se manifestuje isto kao posledice srčanog udara, tako je realno i sve drugo što se odvija u tvom telu i umu.
Menja se hormonski status
U stanju zaljubljenosti telo nam je puno hormona ljubavi i sreće – dopamina i oksitocina. Zadovoljni smo, ispunjeni i srećni. Kada nam neko slomi srce, tada nivo tih hormona drastično pada, a raste visina hormona stresa – kortizola i epinefrina (adrenalina). Oni čine da osećamo teskobu – odnosno, oni su aktivni, kada osećamo teskobu.
Ako hormon stresa ostane na visokom nivou duže vreme, bez promene, smanjuje se kapacitet stvaranja novih sećanja i to je način na koji se naše telo, odnosno, naš mozak, nosi sa stresom – tako što neke stvari potiskuje u zaborav.
Slabi imunološki sistem
Kad ti je srce ranjeno, osećaš se bolesno i to nije samo subjektivan osećaj zbog malodušnosti, bezvoljnosti i beznađa. Visok nivo hormona stresa nakon prekida ljubavne veze negativno utiče i na naš imunitet i tada smo skloniji bolestima, odnosno prehladama i infekcijama.
Zbog emotivnog stresa organizam proizvodi manje belih krvnih zrnaca, koja su zadužena za borbu protiv infekcija i upala.
