Teško je davati i ne dobijati ništa za uzvrat, možda jedno od najvećih iskušenja, zbog kojih se stalno preispitujete – kakva je to ljubav, zašto je održavati, da li je moguće prestati? A prestati znači izgubiti nadu, ućutkati je, ubiti je – prestati da potajno od samih sebe očekujete da će vam u nekom trenutku ipak biti uzvraćeno.
Postoji bezuslovna ljubav. Nju možemo da osećamo prema deci i životinjama, možda, jer od njih ne očekujemo da nam uzvraćaju, da nešto čine za nas, da ne budu sebični, da ne budu to što jesu. U svim ostalim emotivnim vezama, nešto očekujemo i nikako ne uspevamo da prestanemo, iako sami sebi govorimo da naša očekivanja rade protiv nas.
Ali kad ne možete ništa protiv ljubavi koju samo dajete, a ništa ne primate, onda i nemojte. Prosto, ne činite ništa. Osećajte to što osećate. Budite zahvalni zbog sposobnosti da imate tako duboka i strasna osećanja. Budite dostojanstveni u svojoj ljubavi, jer to je njena bolja strana. Nemojte postati psihopata koji proganja onog ko ne pokazuje interesovanje za vas, nemojte podleći očajanju, niti pakostima. Zadržite dobru ljubav u svom srcu. Jer to je sve vaša ljubav i zauvek će biti vaša, to vam niko ne može oduzeti.
