Poslušajte unutrašnji glas koji vas upozorava da ste sa osobom koja nije dobra i koja će vas povrediti. Taj glas je uvek dovoljno razgovetan, ali mi ga često ne slušamo, ne zato što ga ne čujemo, nego zato što ne želimo da mu verujemo. Hoćemo da verujemo u bajku, a ne u svoj jasan osećaj da se nećemo dobro provesti i da će se sve završiti ružno i bolno. Taj glas nas upozorava i na to da neko jednostavno nije za nas, da nam nije dorastao, da će nam dosaditi i da ćemo možda mi njega povrediti. A kad počnete sebi da pričate laži o tome kako je bolje da budete sa pogrešnom osobom, nego da budete sami, podviknite sebi i ućutkajte se. Kompromis se ne pravi sa osećanjima i svešću. Kompromis pravite kad ste sigurni da ste spremni da platite cenu svojih osećanja i svesti, kad rešite da ostanete i opstanete sa nekim, kad sa punom odgovornošću izaberete ljubav koju osećate i rešite da sve učinite za nju.

Slušajte sebe kad žudite za priznanjem i uspehom, koji još niste osvojili i zaslužili i kad shvatate da morate još da radite, da se trudite i ulažete i da je pred vama put bez prečica. A ućutkajte unutrašnju žrtvu, koja počinje da se žali kako ništa nije pravedno, kako svi drugi bolje prolaze i kako je zaslužila malo sreće i božije protekcije. Ne samo da žrtvu treba ućutkati, nego joj treba prilepiti šamarčinu i vratiti se poslu.