Kada bi trebalo da slušate, a kada da UĆUTKATE sebe?

Slušajte sebe kad vapite za odmorom. Telo vam govori da ste iscrpljeni i da treba da se odmorite pre nego što se razbolite. Telo uvek zna i uvek vam šalje vrlo jasne signale, koje ste dužni da poštujete. Ne slušajte svoje izgovore da ne uzmete odmor – sad sam u sred projekta, oni ne mogu bez mene, ne bih ni mogla da se opustim kad bih se sad udaljila. To samo znači da ne želite da ispadnete neodgovorni ili da niste u stanju da se odreknete kontrole na kratko. Ako vam treba tri dana odmora, uzmite ih, isključite telefone i tri dana se razvlačite, lenstvujte i spavajte. Nemojte slušati onog unutrašnjeg cinika (koji ima nešto zajedno i sa žrtvom i sa kontrolorom) koji vam dobacuje “naspavaćeš se kad umreš”.

Poslušajte svoj osećaj da ste se zaglavili, da ne koristite svoj pun potencijal i da vam nedostaje izazov i postignuća. Nemojte slušati sabotera koji vam šapuće da vam je baš udobno i da nemate zašto da se cimate, tu ste gde ste i bolje vam je nego drugima. Ućutkajte ga i izađite iz zone komfora, potražite izazov i satisfakciju.

Slušajte sebe kad se umirite, opustite i samo osećate sebe, svoje telo spolja i iznutra, svoje postojanje u tišini na ovom brzom i bučnom svetu. I ućutkajte misli, koje će nahrupiti uplašene što nisu primarne. Nemojte misliti, samo slušajte.