Evo primera za dobrotu koju ste naučili kroz vaspitanje – to je ono kad na poslu preuzimate više odgovornosti i iscrpljujete se radom za koji ne dobijate nikakvu nagradu, samo zbog toga što stvarate sliku požrtvovanog i predanog radnika u očima nadređenih. Ali oni neće prezati da tu vašu predanost iskoriste i da se po navici na nju oslanjaju, a da vam nikada ne ponude neku nagradu, zato što vi to dopuštate, a pre ili kasnije, počećete da se osećate loše zbog toga (onda kad shvatite da ste preopterećeni, bez smisla i bez ikakve koristi). Ili recimo, kad svakog vikenda idete na ručak kod svekrve (ili roditelja) a radije biste vikende provodili bez ikakvih obaveza, čak bi vam i jedna takva poseta u tri meseca bila previše – a vi ipak istrajavate, da biste bili dobra snaja (ili ćerka) u očima drugih. “Dobro” vaspitano dete u vama oseća se kao da je nagrađeno kada ovako postupa, kao da je dobilo čokoladu, međutim, to je samo “lepo” spakovana gomila toksičnih sastojaka.
Osećaj krivice je najotrovniji među tim sastojcima – jer, ako ne postupite kako vam nalaže vaspitanje i usvojeni stav o tome šta znači biti dobar, grišće vas savest, a ako postupite, sleduje vam zamor, iscrpljenost, loše raspoloženje i unutrašnji sukob, jer radite nešto dobrovoljno, a najradije biste sve oterali do đavola i uzeli malo odmora.
Stvarno dobar osećaj, onaj koji ne dolazi iz pozicije deteta, gradi se sveobuhvatnom brigom o sebi, pre svega, uvažavanjem, poštovanjem i vrednovanjem svojih osećanja i donošenjem odluka rukovođeni svojom unutrašnjom istinom, a ne ispunjavanjem tuđih očekivanja. Kad radimo za svoju dobrobit, osećamo priliv energije, ne osećamo se kao rezignirana lutka na koncu, već kao autentična ličnost, koja upravlja svojim životom. A taj osećaj je bolja nagrada od svakog vrednovanja koje nam pruža neko drugi.
Izvor fotografija: instagram.com/glitterguide
Brankica Milošević
