“Nemojte stvarati od muško-ženskih odnosa kvantnu fiziku”, reče u statusu jedna Facebook prijateljica, nastavljajući u stilu da između dvoje ljudi kvrcne ili ne i to je to. Pa su se onda nadovezali komentari (ženski) i o tome kako nema savršene veze i kako se na odnosu radi i pominjao se i kompromis. Ah, žene znaju zašto. Ali ne znam koji bi proizvod prodala reklama sa ovakvim sloganom. Staklenu kuglu, možda?
Jer ono što mi znamo o vezama, uopšte nije kvantna fizika, nego osnovna psihologija. A to nas postavlja u poziciju onih koje razumeju, tolerišu, opraštaju, pa se još više trude da analiziraju i razumeju, da bi mogle da oproste. I tu leži sva nesavršenost i sav kompromis i ceo zid na kraju ćorsokaka u kome smo sto puta zaglavile sa našim razumevanjem, tolerancijom, pravljenjem kompromisa i opraštanjem.
Odnos – to znači da smo zajedno u njemu, da stvaramo i pratimo dinamiku koja proističe iz toga što razmišljamo, osećamo, delamo, želimo, planiramo, nadamo se i trudimo se. Oboje. Kad smo same u tome, nema odnosa.
