Jer, neke stvari ne treba da razumemo, nego da ih shvatimo bukvalno i da ne pokušavamo da ih analiziramo i tumačimo, jer to je samo pokušaj da ih na kraju shvatimo onako kako nama odgovara, daje nam nadu i podstiče nas da se i dalje udubljujemo. Recimo, činjenicu da smo u startu same u nečemu što zamišljamo da je odnos.
Da, on nije spreman. I on to saopštava. I to ga ne sprečava da se viđa sa nama, ima seks i održava odnos nespremnosti za vezu. Nije da mu se ne sviđamo, nego prosto nije spreman. A mi baš jesmo. I zato ćemo se potruditi da dopremo do njegove spremnosti. Da mu stvorimo uslove da se oseti spremnim. I usput ćemo sa svojim prijateljicama analizirati njegovo ponašanje, sve što je rekao i uradio, sve što smo zajedno doživeli, pokušavajući da pogodimo (bez pomoći staklene kugle) da li to znači da će uskoro biti spreman, ili da smo zapravo već u vezi, a on to ne priznaje, ili se možda viđa sa još nekom ženom, ili još uvek voli bivšu, pa mu treba dati vremena.
