Poslednjih dvadesetak godina kao da su se uloge zamenile. Da li zbog snažnog nagona za održavanjem, da li zbog boljeg osećaja realnosti, žene se bolje snalaze u godinama krize, rata i nemaštine i postaju sve snažnije, suviše snažne. One ne barataju “kamionima i avionima”, već svoje sposobnosti i ambicije usmeravaju na realne mogućnosti – i često ne biraju sredstva. Da li će to biti posao daleko ispod njihovih kvalifikacija, ili će postati sponzoruše – sve je dozvoljeno u igri zvanoj preživljavanje.
A gde su onda muškarci? Ili barataju već pomenutim “kamionima i avionima”, ili padaju u duboku depresiju koju leče alkoholom, klađenjem i paralelnim vezama. Naravno, za sopstvene neuspehe uvek su im drugi krivi i teško da bi prihvatili neki posao “ispod svog nivoa”.
I tako alfa-mužjaci ponižavaju svoje žene i devojke, sve dok ne naiđu na one koje nose pantalone i koje im naplate i za one prethodne.
I… očekujete happy end? Ne, naprotiv, svi su nesrećni i nezadovoljni, jer ženama je svojstveno da nose suknje i budu ženstvene, a muškarcima da budu snažni i odgovorni. Žene, one pametne, naravno, ionako znaju da svoju zamisao poture pravom muškarcu kao da je njegova, tako da vuk bude sit, a ovce na broju.
Anja Križan je studentkinja novinarstva, večni sanjar, romantik i hedonista, zarobljena u sopstvenoj bajci. Njena izražena intuicija i želja da svet bude bolji i lepši vodi njene reči po papiru. Voli iskrenost, dobrotu, neiskvarenost. Ne voli laž, diskriminaciju i agresivnu glupost.
