Anksioznost i stanje stanje teskobe, onaj osećaj da vam je tesno u sopstvenoj koži, a da je oko vas neka preteća atmosfera i zato morate da budete napeti i spremni, stanje je unutrašnje utamničenosti. Gušimo se (uz fizički osećaj da nas nešto steže u grudima) verovatno zato što u napetosti stalno zadržavamo dah, osećamo nadolazeću pretnju i nemamo gde da pobegnemo i da se sakrijemo.
U malim dozama, ovaj osećaj imamo kad se nalazimo pod pritiskom pripreme ispita, pred istekom roka za završavanje nekog poslovnog zadatka, pred nekom važnom odlukom i tada nam je koristan – služi da se bolje usredsredimo i da odbacimo sve ometajuće faktore dok ne završimo ono što je prioritet. Ali, kada se tako osećamo a da nismo u nekoj vanrednoj situaciji, kad smo stalno u pripravnosti i ne možemo da se opustimo, tada nam je potrebno da izađemo iz zatvora svog uma.
Ključ tamnice inače stoji u bravi, ali mi smo toliko okupirani unutrašnjom teskobom, da ga uopšte ne vidimo i ne dosežemo. A ključ je uvek isti, za sve naše probleme i duševne muke – osvešćivanje, uviđanje, okretanje ka rešenju, umesto stalne usredsređenosti na probleme.
Postani svesna onoga što ti se događa
Ako je osećanje da si zatočenik u samoj sebi već uzelo maha i teskoba te stalno pritiska, lagano toneš u sivilo i crnilo – negativnost je u svim tvojim mislima, a tebi se čini da je svuda oko tebe. Stalno razmišljaš o lošim ishodima, u glavi ti se vrti najgori scenario svakog događaja i zapravo si odsečena od realnosti – a realno je da se to odvija samo u tvojoj glavi i da se iz nje projektuje na okolinu.
