Lažni optimizam i primoravanje sebe na osmeh i sreću, kada nam i nije dan, može da ima mnogo gori efekat od konstantne negativnosti. Naime, kada idemo protiv sebe, kada smo gubi prema sebi, to se negativno odražava na sve aspekte. Međutim, ni druga krajnost, odnosno stalna negativnost takođe nije dobro rešenje. Mora postojati balans, doza realnosti, ali i doza optimizma. Našim mračnim stavom ne možemo privući dobre stvari. Niko ne kaže da treba da budete srećni i optimistični zbog loših situacija i u neprijatnim momentima. Međutim i u takvim periodima života sigurno da postoji neki razlog za optimizam. Pronađite ga, jer će tako vama biti lakše. A kako se to postaje optimisitičan?
Vrati se u sadašnjost
Stres i nervoza se javljaju uglavnom zbog nekih događaja koji tek predstoje. Važna prezentacija, sastanak sa direktorom, sastanak sa zahtevnim klijentom, polaganje vožnje, pregled kod lekara, razgovor za posao i još pregršt sličnih situacija razlog su za negativno raspoloženje, neizdrž, nervozu i nemir. Mnogi krenu da brinu onog trenutka kada saznaju za datum odigravanja te situacije i konstantno brinu danima. Kada se situacija sagleda iz ovog ugla naravno da su svi svesni da nema potrebe za brigom toliko dana ranije. Kako biste predupredili brigu zapitajte se da li ste sada dobro, da li vas u ovom trenutku nešto muči, boli, da li vam smeta. Budite u sadašnjosti svakog momenta i što se češće budete vraćali u sadašnjost biće vam lakše.
Počni pravilno da dišeš
Kada smo pod stresom često zadržavamo dah, odnosno ne dišemo pravilno. To možemo da nam se desi kada smo prilično zamišljeni, zadubljeni u zadatak ili problem, zgrčeni smo i sve nas boli. Zato probaj malo da se opustiš i počni obavezno da dišeš pravilno. Duboki udah i još duži izdah. I ponovi to nekoliko puta, a onda ćeš videti kako se ramena spuštaju polako, a mišići opuštaju i knedla u grlu nestaje. Prati svoje telo i sve će biti u redu.
Pozovi prijatelja koji te uvek oraspoloži
Ne možemo uvek sve sami. Nekada nam ne prija tišina, samoća i nije nam komotno kada smo usamljeni sa našim mislima, koje su u trenucima očaja vrlo destruktivne. Zato tada – pozovi prijatelja, druga ili drugaricu, pozovi mamu ili tatu, brata ili sestru. Pozovi bilo koju osobu čiji ti glas prija, a reči ohrabruju. Pozovi osobu sa kojom ti je prijatno i da ćutiš, plačeš i očajavaš, ali koja će posle tvoje “down” faze pronaći način da ti usne raširi u osmeh i omekša sve terete koje nosiš danima i pomogne ti da ih otpustiš lagano i lepo.
