Kad smo identifikovali osećanja, potrebno je da sebi postavimo razumna i analitička pitanja – zašto tako preterano reagujemo, zašto je uopšte nastala ovako dramatična situacija i šta je ono što treba u njoj da uvidimo i da naučimo o sebi, a zatim treba da se preslišamo zbog čega smo sve zahvalni. Ako smo pošteni prema sebi, zaključićemo da je jedina dobrobit od preterane reakcije to što ćemo se za kratko osećati kao da smo u pravu, da smo važni i da je neko drugi kriv za naše stanje i naša osećanja – oslobodićemo se odgovornosti (a i zrelosti) i dati sebi dozvolu da se ponašamo detinjasto i neodgovorno. A partner je kolateralna šteta u toj našoj igri sa svojim umom.
Svaki put kad hoćemo da prasnemo i da se posvađamo, treba da dišemo, preispitujemo osećanja i postavljamo sebi ova pitanja. Možda nećemo uspeti sasvim u tome, možda ćemo se osećati glupo, ali ako uporno izvodimo vežbu, svaki put kad osetimo da smo izbačeni iz takta, ući će nam u naviku i moći ćemo da uvidimo njene dobrobiti – za naš lični mir i za odnos sa partnerom.
Izvor fotografija: instagram.com/nicoleashley
Brankica Milošević
