Ne možete prosto da kažete sebi “ma baš me briga, neka misle šta hoće” jer od toga neće prestati da navaljuju. Ali zato možete sebi da olakšate život i da ih masno slažete.
Imate potpuno, apsolutno i zrelo pravo da lažete svoje bližnje, da biste zaštitili svoju privatnost i svoj mentalni prostor – koji oni neće poštovati samo zato što to od njih tražite. Recite jednima da idete kod onih drugih, a drugima da ste kod onih prvih, recite da putujete na Havaje sa bogatim ljubavnikom, čije ime ne smete da im kažete, jer je budža, pa mora da štiti privatnost, recite da ste član svemirske ekspedicije i da ćete narednih deset godina provesti van planete – izmislite šta god želite. I onda se zaključajte, isključite telefone i dočekajte praznike blaženi i opušteni, ušuškani u krevetu, u svojoj omiljenoj pidžami, gledajući filmove i serije koje volite, sa celom činijom ruske salate koju ste napravili samo za sebe.
Koji god vaš scenario porodičnih prazničnih muka bio, ne dozvolite svojoj anksioznosti da vas i ove godine uvuče u podnošenje praznične torture. Imate prava da budete svoji, a ako to za vašu porodicu znači uvrnuti, odrođeni, neprijatni, razočaravajući, pa, to je njihov problem i neka se nose sa tim. Možda će im za praznike nedostajati neko zbog koga se osećaju superiorno u svojim dosadnim, tradicionalnim životima i zbog toga su zaslužili da ih uvredite otvorenim odbijanjem i suprotstavljanjem, ili da ih lažete i osećate se pakosno i osvetoljubivo što ste ih sprečili da guraju nos u vaš život, da vam “pomažu” i “podržavaju” vas. Neka vaša toksična porodica proslavlja ove godine sve praznike bez vas, vi ne morate da učestvujete u tome. Zaslužili ste to.
Fotografije: unsplash.com
Brankica Milošević
