Francuzi su na korak od uvođenja zakona koji će zabraniti šefovima da šalju meilove svojim zaposlenima posle radnog vremena, jer elektronska dostupnost najzad treba da se ograniči, pošto je očigledno ne shvatamo ozbiljno, a dozvoljavamo da nam se uvuče u život bez ikakve kontrole. I tako u krevetu proveravate meilove i naiđete na neki poslovni, koji vas uznemiri i pokvari vam dan, ili ti pred spavanje nagovesti da ćeš sutra imati dodatne količine stresa, pa se ti sad opusti i naspavaj, ako možeš. Ako čekaš da zakon reguliše pristup tvom poslu u tvoju spavaću sobu, načekaćeš se – taj mehanizam je spor, a dobra praksa u jednoj zemlji ne preuzima se automatski i ne širi viralno. Svaka čast Francuzima, oni će možda dočekati zakonsko pravo na privatnost vrlo uskoro, ali ti ćeš morati da se osloniš na sostvenu dovitljivost da odbraniš granice svog privatnog života. Uz malo discipline, izvodljivo je.
Kad te neko pita kako si, ne pričaj o poslu
Svi radimo ludački, osam sati je za mnoge postala misaona imenica, jer rade po deset i dvanaset sati i po dva i tri posla. O čemu bi pričali kad nas neko pita kako smo, kad je posao naš život? A kad sednemo da sa nekim popijemo kafu, jer smo najzad uspeli da zakažemo susret uživo i da izdvojimo sat vremena za to, zaista nema smisla da to malo vremena provedemo pričajuću o poslu. Dovoljno je obavestiti sagovornika da vas posao opterećuje – znaće o čemu govorite. Pričajte o onome što vas povezuje, o stvarima koje ste razumeli o sebi i životu, o onome što priželjkujete – takav razgovor će podići vašu energiju, dok će vas priča o poslu spustiti i smoriti.
