Uočljive promene ponašanja
Značajne promene ponašanja koje mogu da uoče ljudi iz našeg najbližeg okruženja jesu hronična depresija, izbegavanje kontakta sa bližnjima, pa čak i suicidne misli. U trećoj fazi, već smo dospeli do vrha lestvice koja meri nivo burnout sindroma.
Osoba koja sagoreva na poslu gubi motivaciju za rad, oseća se neuspešno i bespomoćno, ogorčena je i gubi poverenje i samopoštovanje. Iz tog razloga, povlači se u sebe, izbegava kontakt sa bližnjima i generalno se loše oseća, psihički i fizički – pad koncentracije, pad imuniteta, poremećaj spavanja, česte glavobolje, bolovi u leđima, poremećaj apetita – sve su to simptomi burnout sindroma.
Istraživanja pokazuju da su ovom sindromu izložene i podložne veoma odgovorne osobe, sklone perfekcionizmu, sa niskim pragom tolerancije na frustraciju i izraženom potrebom za kontrolom. Takođe, istraživanja su otkrila da se sindrom sagorevanja najčešće javlja u profesijama koje zahtevaju brigu o drugima – najugroženiji su lekari, medicinske sestre i tehničari, psihlozi, socijalni radnici…
Prevencija sindroma izgaranja se najpre se kao što je već rečeno bazira na učenju prepoznavanja znakova i simptoma, a zatim na izbegavanju opsedanja poslom, radom na međuljudskim odnosima, usklađivanjem ambicija i opisa posla i jačanjem emocionalne pismenosti. Međutim ako pojedinac doživi krajnju fazu sagorelosti, poželjno je da se leči putem određenje psiho i/ili farmakoterapije.
U prepoznavanju sopstvenog nivoa sindroma izgaranja, može da nam pomogne upitnik, koji je sastavio psiholog Mišel Frojdenberg (Michael Freudenberg). Svaki odgovor boduje se prema jačini osećaja od 1 do 5 – gde 1 znači da se skoro nikad tako ne osećamo, a 5 da se skoro uvek tako osećamo.
Da li se lako zamarate i osećate se iscrpljeno? Da li se uznemirite kad vam neko kaže da u poslednje vreme ne izgledate dobro? Radite li sve više i više, a imate osećaj da niste ništa postigli?
