Tugovanje ima svoje vreme trajanja, to je proces kroz koji treba da prođeš, ali to ne znači da posle bolnog raskida ili gubitka bliske osobe treba da se prepustiš žaljenju i da zapostviš sebe i sve ostale elemente života. Tuga je sastavni deo sreće, životne radosti, snage i vitalnosti. I kroz period tugovanja treba sebi da olakšaš, jer niko ne može sebi da dozvoli da bude tužan 24 časa dnevno i da ne oseća ništa drugo. Tugom će biti prožeto sve što osećaš i radiš, ali ti moraš i da osećaš i da radiš – da funkcionišeš. Zato, osim filozofskog prihvatanja i emotivnog proživljavanja, usvoj i taktike olakšavanja.
Pronađi neke srećne misli – kao Petar Pan
U bajci o Petru Panu i Nedođiji, deca mogu da lete uz pomoć srećnih misli i malo vilinskog praha. Vilinski prah nemaš, a i ne treba ti da letiš, nego da se samo malo podigneš da možeš da funkcionišeš. Kokain bi pomogao, ali ne želiš da postaneš narkoman, pa je bolje da pronađeš neku manje opasnu drogu – gledanje serija i filmova, recimo. Pogledaj baš Petra Pana – među brojnim verzijama ovog filma najslađa je ona sa Robijem Vilijamsom. Ili kreni ponovo da gledaš GOT, od prve sezone, ili koju god tursku sapunicu, koja te potpuno zaokuplja. Ne radi se o hepi-endu, odnosno, omiljeni filmovi i serije te verovatno na određeni mestima uvek rasplaču, radi se o onom osećanju ispunjenosti i predanosti, koje imaš u tim trenucima. Kad ubaciš u svoj emotivni sistem sadržaj koji je izmišljen (koliko god realan bio) osećaš se bezbedno dok se uživljavaš u priču i saosećaš sa junacima i njihovim tugama, a to osećanje bezbednosti je trenutak utočišta koji pronalaziš u sebi samoj – telo pamti taj osećaj i moći ćeš da ga prizoveš kada ti je potreban.
Osloni se na prijatelje i porodicu
Oni te poznaju i razumeju. Slušaće te i tešiće te, a kad počneš da smaraš, reći će ti da si potonula u samosažaljenje i nateraće te da izađeš iz kuće, odvešće te na bazen, vožnju biciklom, koncert – prosto će te izvući iz rupe u koju si upala i onda kad se opireš i sve vreme si nevoljna. Učinićeš to zbog njih, jer su tako dobri i zaista brinu o tebi, da bi na kraju shvatila da ti to prija i da u stvari to činiš za sebe.
