Lajk je postao institucija, od kad ga je Facebook preuzeo od Vimeoa i uveo u svakodnevnu upotrebu – i uputio nas putem vrednovanja sebe na površan i glup način. Izveštaji pokazuju da se deca poistovećuju sa brojem lajkova na društvenim mrežama. To ne znači da treba da pobrišete svoje naloge na Instagramu, Twitteru, Facebooku i drugim platformama, već da treba da ih koristite pametnije i promišljenije – i da tome treba da naučite svoju decu.
Razmisli o osuđivanju
Kada se pojavio Instagram, 2010. godine, služio je za objavljivanje fotografija – priroda, hrana, slike sa odmora. Devet godina kasnije, Instagram je platforma za lično brendiranje – lica, tela, politička mišljenja i profesionalna dostignuća se ocenjuju kao prihvatljiva ili ne, korisnici se etiketiraju kao privilegovani i uticajni, ili nevažni i nevidljivi, na osnovu sadržaja koji objavljuju.
Setite se izjave Ekarta Tola (kod Opre), da ono što najoštrije osuđujemo u drugima, posedujemo i sami, ali nismo toga svesni. Svaki put kada se osećamo superiorno ili inferiorno, u pitanju je ego i zato treba da odvojite trenutak i razmislite o tome šta pokreće vaše reakcije i emocije, kad ste na mreži i kad nekog osuđujete. Budite svesni toga – da ste izloženi i da su drugi izloženi i ostanite na distanci. Nije obavezno da lajkujete sve što vam se dopadne, ili da se uključite u svaku raspravu. Smanjite učešće u grupama i koristite najveću prednost koju vam mreža pruža – da razmislite (i više puta) pre nego što nešto kliknete ili napišete.
Ne prikazuj se lažno
Ko da odoli savremenim alatima za ulepšavanje? Osim toga, svi želimo da istaknemo fotografije na kojima najlepše izgledamo. Ali, ponekad su najlepše one bez ikakvog filtera, na kojima ne poziramo i ne osmehujemo se, nego smo zatečeni u nekom trenutku životnosti i spontanosti. Što je manji broj “ispeglanih” fotografija, to je veći integritet korisnika.
