Saosećajnost
Uvek smo ponekad sebični u vezi, čak i kad smo vrlo nesebične osobe (tamo gde nas to ne košta ništa, odnosno, gde nam prija da se prikažemo kao velikodušni i puni razumevanja). Teško je biti nesebičan u ljubavnom odnosu, jer je ljubav sva u onome što ti osećaš, što ti želiš, što ti proživljavaš, što tebe usrećuje, ili povređuje, ili razočarava. Ljubav te ispunjava do vrha svakojakim osećanjima, a njihov intenzitet te navodi da se beskrajno baviš sama sobom, kao da je partner instrument ljubavi (i to neki oštar) kojim čačkaš po svojim osetljivim delovima, obuzeta senzacijama (orgazmično prijatnim i bolno neprijatnim). Tako se isto ponaša i partner, oboje ste ređe ili češće sebični i oboje primećujete tu sebičnost kod onog drugog, a ne primećujete je kod sebe. Počni od toga – divno je što je partner tvoje verno ogledalo, u kome vidiš sve ono neulepšano (ponekad i baš ružno) jer tako vidiš šta je ono sa čim treba da se suočiš i izađeš na kraj. Pokaži saosećanje i razumevanje za ono što oseća i proživljava tvoj partner, jer on prilično oseća i proživljava isto što i ti – zatvoren u svom sebičnom svetu straha od povređivanja. Vi ste zajedno jer ste iz nekog razloga potrebni jedno drugom, a taj razlog nije ni bitan. Važno je da date sve od sebe da se što bolje razumete, da se što češće uživljavate u situaciju onog drugog, u njegova osećanja i doživljaj, jer u tome je suština razumevanja. Pokaži saosećanje, traži saosećanje. Prevaziđi svoju uplašenu sebičnost i zahtevaj od partnera da učini to isto.
