Dakle, iako ste (malo) ludi, više ste kandidat za ljubav, nego za hospitalizaciju. Veće su šanse da ćete se zaljubiti i ostvariti vezu, brak, potomstvo, nego da ćete dobiti dijagnozu i šaku lekova da vas učini bezbednim za sebe i okolinu. Slobodno možete da se opustite. Mislim, onoliko koliko ste u stanju, pošto nas ludilo pre svega sprečava da se suštinski opustimo.
Još jedna dobra vest je da niko nije lud stalno, u svim situacijama i svim odnosima. Imaćete periode stabilnosti, čak i u ljubavi. Imaćete momente kad će sve biti lako i bićete srećeni, čak ushićeni. Ljubav nas uznosi iznad realnosti u kojoj smo zarobljeni, pa nas povremeno izdiže i iznad ludila. Međutim (a to je loša vest), ljubav takođe deluje i kao pojačivač svih naših slabosti i labilnosti, pa u trenucima kad sumnjamo, kad smo povređeni i osećamo se iznevereno i bespomoćno, biće nam sto puta gore, nego u do tada najluđim ludim momentima. Ali ljubav tako deluje i na najtrezvenije, najstabilnije i najrazumnije među ludacima, a to je (malo) utešno.
Ne možete upoznati ljubav, a da ne upoznate patnju i bol. Ali, hej, pa vi već poznajete patnju i bol! Ludilo je sa njima u vrlo tesnoj i intimnoj vezi. Šta vas onda briga, ljubav vas ne može iznenaditi povređivanjem, to je očekivana stavka. Ali može vas iznenaditi divnim, uzbudljivim, plemenitim i lepim stvarima, koje nisu uobičajene u vašem životu.
