Najbliža okolina može da pomogne osobi koja se oseća depresivno, ali može i da nanese dodatnu štetu, nedostatkom senzitivnosti i razumevanja. Nesrećna osoba želi da je neko sasluša, razume i uteši. Suočeni sa preosetljivošću, prijatelji i porodica mogu da reaguju sasvim neadekvatno, u najboljoj nameri. Oni ponekad insistiraju na aktivnostima za koje znaju da je ova osoba u njima ranije uživala, nastoje da je razvesele po svaku cenu i govore joj kako nema razloga da bude nesrećna i da treba da se oseća drugačije.
U svojoj želji da rasteraju neraspoloženje i crnilo koje je obuzelo blisku osobu, prijatelji i porodica prave veliku grešku – obezvređuju njena osećanja i ne prihvataju njeno stanje, a samim tim odbacuju i tu osobu i šansu da joj se približe, da je bolje razumeju i pruže joj utehu i oslonac.
Svako ima razloga za to kako se oseća, i svačija osećanja su istinita i legitimna, ma koliko bila subjektivna, preterana i dramatična. Nesrećne i bezvoljne osobe veoma ozbiljno shvataju sebe i svoje stanje i kad ih bliski ljudi ne shvataju isto tako ozbiljno, osećaju se – povrh svega – uvređeno i odbačeno.
