Treba da razlikujemo prepotentno ponašanje, od kompleksa više vrednosti, jer ima onih koji se ponašaju arogantno, zato što su svesni svoje superiornosti u odnosu na većinu onih oko sebe i koji su, umesto skromnosti, razvili prepotenciju i aroganciju. Oni realno imaju duboke i suštinske vrednosti, mada imaju i prezir prema onima koji im nisu ravni. Ipak, prepotentnost je često znak nesigurnosti, odnosno, odbrambeni zid koji često vrlo inteligentni i sposbni ljudi podižu između svoje ranjivosti i sveta koji ih okružuje.
Kada je u pitanju osoba sa kompleksom više vrednosti, koja apsolutno odbacuje svaku kritiku i usmeravanje, jer je uverena da je uvek u pravu, veoma je teško opstati u bliskom odnosu sa njom. U početku, njeno ponašanje je zabavno, njeni ispadi zanimljivi i fascinantni, ali kasnije, to postaje zamorno i iscrpljujuće. Ako ste zaljubljeni u takvu osobu, živećete u nadi da ćete uspeti da doprete do nje i da je urazumite, ali pre ili kasnije ćete se umoriti od tiranije njenog JA.
Jednako je teško, a možda i još nezgodnije, imati lažno samouverenu osobu za nadređenog ili bliskog saradnika – kao šef, postavljaće nerealne zahteve, negirati vaše vrednosti i zasluge i čuvati svoje pozicije okrivljavanjem drugih i prebacivanjem odgovornosti. Kao saradnik, neće biti spremna da prihvati vaše ideje i smernice i nastojaće da se uvek sve obavlja na njen način, jer nije spremna da uči i da se usavršava (zašto, kad je već savršena i sve zna?!).
Osobu sa kompleksom više vrednosti ćete teško sresti u čekaonici kod terapeuta, jer ona ne spada u one koji traže pomoć, zato što je uverena da je puna kvaliteta i da joj nikakva pomoć nije potrebna. Zato je ovaj poremećaj teško izlečiv – osoba koja ga ima, ne primećuje ga, ne priznaje i ne smeta joj, njene iluzije o sopstvenoj vrednosti su tako snažne, da će je zaštititi od svakog neželjenog uvida i kontakta sa svojom slabošću. Postala bi svesna svog problema jedino kad bi izgubila moć samozavaravanja, usled niza neuspeha i slomova, koji bi je primorali da se suoči sa realnošću – ili možda oterali u mentalni poremećaj. Ali njihov nagon da zaštite sebe je toliko snažan, da često ni najveće životne neuspehe, razvod, otkaz, udaljavanje svih prijatelja, ne uspevaju da ih navedu da prihvate odgovornost i da uzrok za takve gubitke i slomove pronađu u sebi.
Zdravo samopouzdanje uključuje realno i objektivno sagledavanje svojih sposobnosti, svest o sopstvenim kapacitetima, kao i o slabostima i ograničenjima. Istinski samosvesna osoba poznaje sebe, zna koliko zna i koliko ne zna, a nezdravo samopouzdanje se javlja kada faktor realne procene izostane – bilo u pravcu nesigurnosti i sumnje u svoje vrednosti, bilo u pravcu preterane samouverenosti.
Naslovna fotografija: instagram.com/tezza
Brankica Milošević
