Hot topics

#beautytips: 5 razloga da koristiš micelarnu vodu + otkrij koja će najviše odgovarati tvojoj koži

Makeup trend koji ćemo obožavati u 2020.

Volite se još malo: Putovanje koje će vam spasiti vezu

Vodič za zimu u Sloveniji: Mesta koja treba da posetiš + iskustva koja treba da doživiš

Lifestyle trendovi za 2020.

High street komadi koje ćemo nositi u 2020.

Fashion&beauty trendovi objavljuju rat toksičnoj muškosti

Ključni komadi koje ove zime nose svi influenseri

Sunčane destinacije koje moraš da posetiš u 2020.

Gejtkiping – čuvanje položaja moću u partnerskim odnosima

1/2

Nije dovoljno da problem nazovete izazovom, zato što je to pojam koji se koristi u savremenom pozitivističkom rečniku.

Bitno je kako se osećate, kako se suočavate sa problemima i da li uspevate da razumete i prihvatite svoja osećanja.

Svako problematično stanje donosi stres, strah, frustraciju, bes, a to nije podesno stanje za rešavanje problema, odnosno, izlaženje u susret izazovima.

Šta su problemi? Posmatrano iz šire perspektive, problemi su zapravo naša interpretacija trenutne situacije, ili nekog iskustva kroz koje prolazimo. Kroz prizmu straha, teskobe i brige zbog nečega što nam se isprečilo na putu, osnažujemo negativnu energiju, sudimo i donosimo zaključke o tome šta je loše i pogrešno u onome što nam se događa. Na taj način se fokusiramo na te loše strane i zaglavljujemo se u brizi i problemu. Da bismo ostvarili perspektivu i posmatrali problem kao izazov, potrebno nam je da osvestimo osećanja i da se od njih distanciramo, a to možemo postići jedino razumevanjem sebe, svojih želja i svoje pozicije. Tako što ćemo shvatiti da sebi projektujemo negativan prikaz, dok ono što želimo i ne možemo da ostvarimo vidimo kao pozitivno – u tom raskoraku, nastaje frustracija, briga i strah.

Kad nas briga i strah “uvuku” naša pažnja ostaje na problemu, na negativnosti, što nam sužava perspektivu.

Kako da problem pretvoriš u izazov 1 Kako da problem pretvoriš u izazov

Potrebno je da razmislite o tome kako doživljavate svoja iskustva, da uočite svoje mehanizme, koji se ogledaju u tome da li obično nekog okrivljujete za svoje nemogućnosti, ili krivite sebe i na taj način odigravate i potvrđujete poziciju nemoćne žrtve. Zatim treba da uvidite da ta pozicija nije realna, već usvojena kao odbrambeni mehanizam, verovatno još tokom detinjstva i da pokušate da stvari sagledate iz drugog ugla. Zapitajte se kako bi taj problem percepirali i tumačili da ste puni samopouzdanja, naviknuti da se oslanjate na sebe i da učite kroz bolne životne lekcije. Umesto da se pitate šta ste pogrešili i da se vrtite u vrzinom kolu krivice, zapitajte se kakva je to lekcija i šta je ono čemu vas uči.

Editors choice