Organizovani ljudi su planeri – oni konsultuju rokovnike i ubeležavaju događaje u kalendar, zakazuju susrete sa prijateljima po mesec dana unapred, imaju dnevni, nedeljni i mesečni raspored, a i godišnje utvrđene događaje, od kojih ne odstupaju. Oni postavljaju ciljeve i razrađuju strategije, planiraju akcije korak po korak i – drže se svojih rasporeda i planova.
Ako spadate u one koji ne vole da planiraju, verovatno osećate otpor prema planovima iz više razloga.
U vašem iskustvu, sve što je planirano, u trenutku realizacije ispada iz okvira i zahteva improvizaciju i trenutnu delotvornost i domišljatost. Dakle, vama su svi planovi provizorni, okvirni, podložni promenama i – sumnjivi. Kako uopšte neko može da ima čvrste planove? Šta rade oni, kad im se planovi poremete? Možda se njihovi planovi ostvaruju? Da, nekako verujete da je do vas, a ne do planova, jer da verujete u planove, onda bi vam i planiranje išlo od ruke. Pošto ne verujete, ne ide vam. Ali, vi verujete u nešto drugo.
Verujete u životni tok, prilagođavanje, spontanost, otvorenost, prihvatanje. Ne mislite da možete čvrsto da upravljate svojim životom i da kontrolišete sve što vam se događa, niti verujete da je to moguće, istinito i validno. Posmatrate one koji su čvrsto organizovani i koji sve planiraju, kao kontrol-frikove i ne biste se menjali sa njima, nikako.
Vama se dopada vaš način, koji je možda haotičan, ali je vama potpuno ugodan. Uvek ste otvoreni i spremni da odgovorite na sve što se dogodi, imate neke okvirne planove, ali ste spremni da ih odbacite u trenutku, ako je to potrebno (ili dovoljno zabavno), a približavanje rokova na vas ne deluje frustrirajuće, nego podsticajno.
