Povlače se u svoj prostor kad rade
Kreativcima je potreban prostor u kome ih niko neće ometati – kad se zatvore u radnu sobu ili atelje, mrzeće vas ako uđete da ih pitate kako su i da li im nešto treba. Ostavite ih na miru. Ništa više ne može da iznervira stvaraoca, nego prekidanje toka misli i atmosfere u kojoj su se “podesili” na neku posebnu frekvenciju. Ako im nešto treba, tražiće vam, nemojte se brinuti da će zaboraviti na vas ili na sebe – jer oni to zaista i čine. Zaboravljaju i na sebe i na sve oko sebe, a to je tako oslobađajuće. Ne zarobljavajte ih.
Njihovo raspoloženje je veoma promenljivo
Mnogi veliki stvaraoci su bili mentalno i emotivno labilni. A mnogi i nisu. Ali kreativnost svakako uključuje veoma istančan senzibilitet (bar u nekim aspektima) i umetničko raspoloženje može stalno da varira između ushićenja i depresije. Njima treba oslonac i podrška, neko ko je na zemlji, dok oni lebde među oblacima ili lutaju podzemljem.
Ponekad ne veruju u sebe
Sve što su ostvarili za njih je nekako bledo u odnosu na ono što su zamislili i što su hteli, čini im se da nikako nisu “uhvatili ono nešto” i sumnjaju u svoju vrednost i talenat. Ponekad gube zamah u finišu i bore se sa sobom pokušavajući da ne odustanu i da završe ono što su započeli. Potreban im je neko ko veruje u njih, kad oni sami izgube tu veru i ko će ih ohrabriti i podsetiti na njihovu vrednost.
Izvor fotografija: instagram.com/kat_in_nyc
Brankica Milošević
