Sposobnost da se fokusiramo
Sposobnost da držimo pažnju na nečemu i da sprečimo misli da lutaju, da pažljivo slušamo, da se predamo nekom osećaju, da se koncentrišemo na posao, ili na bilo šta što radimo, tako da prosto isključimo iz svesti ometajuće faktore (svi spoljašnji zvuci i ometači prosto postaju pozadinski žamor, koji nam ne skreće pažnju, a tako je i sa svim mislima koje bi nas ometale) povezana je sa sposobnošću boravka u sadašnjem trenutku, odnosno održavanju pozitivnog stanja. Naš um je oruđe koje možemo svojevoljno da upotrebimo – zamislite svoju pažnju poput lasera, ili svetlosnog zraka, koji obasjava ono što vam je važno i održavajte ga uperenog na predmet svoje pažnje. Stanje fokusiranosti je povišeno stanje svesti, kome pogoduje telesna i mentalna opuštenost – tada nas koncentracija ne iscrpljuje i ne zamara, već energija slobodno protiče i napaja sve naše energetske centre.
Sposobnost za velikodušnost
Da li možemo da razvijemo saosećanje i velikodušnost? To su vrline koje neki ljudi imaju u svom karakteru i ličnosti i naprosto ne mogu drugačije – takvi su. Ali oni koji nisu takvi, možda su samo odsečeni od izvora velikodušnosti, jer su suviše zabrinuti i uplašeni, uvek razmišljaju pre svega o tome da li je nešto korisno (i brinu o tome da li ih neko iskorišćava) i stalno su u gardu, jer se osećaju ugoroženo. Veliki broj ljudi se zapravo tako oseća i ne preispituje to svoje osećanje, niti stil života koji ih dovodi u to stanje teskobe. Duhovna praksa i rad na sebi pomažu da se pomerimo iz materijalističkog shvatanja života, da odbacimo vladavinu ega i straha i da razvijemo svoju svest i produhovljenost. Dobrotvorni rad, briga o životinjama, pomaganje siromašnima, pomaže da pronađemo i praktikujemo aspekte radosti koji nisu bili uobičajeni u našem životu. Možemo da razvijemo svoj duh i da se oplemenimo, da negujemo zahvalnost, da produbimo empatiju i otkrijemo radost davanja.
Izvor fotografija: instagram.com/lemon_laine
Brankica Milošević
