Računaj vreme danima i godinama, a ne nedeljama i mesecima
Planiranje je dobra stvar, ali ne možeš zaista da kontrolišeš ono što se još nije dogodilo, a svašta može u međuvremenu da se odigra i da promeni planove. Isto je sa brigom zbog predstojećih obaveza, faza, događaja. Podešavaj časovnik svog uma svakoga dana – na tekući dan. Godina sadrži mnogo tekućih dana i kad započneš novo brojanje, možeš zaista da osetiš taj entuzijazam početka, taj priliv energije sa kojom krećeš dalje, dan po dan. Svakog dana imaš priliku da uradiš nešto dobro, da daš sve od sebe – onoliko koliko si u stanju. Neki dani su sjajni, neki su prosečni, neki podnošljivi, a neki grozni. Ali i dalje svakog dana možeš da se suočiš sa svim što se dešava, raspolažući svojim sposobnostima najbolje što možeš.
Nedelje i meseci zamagljuju ovu perspektivu, a magla je omiljena mentalna hrana unutrašnjeg sabotera.
“Vidiš? – reći će – već nedeljama se trudiš i ništa. Za dva meseca biće kasno.” A ti ćeš pretrnuti od brige i zaista nećeš moći ništa da uradiš. Ali kad posmatraš stvari u godišnjoj perspektivi – pa, imaš svaki dan na raspolaganju i do kraja godine ima još mnogo dana. Par nedelja ili meseci truda koji se još nije isplatio, ne znači ništa.
Ne daj saboteru da diše
Kad “namiriše” slabost, uskočiće i podići glas i eto tebe gde se preslišavaš koliki si luzer i šta si sve omanula, pogrešila, uništila, zabrljala, šta si sve mogla da dobiješ, a nisi, jer ne zaslužuješ, jer si glupa, nedostojna ljubavi i poštovanja, bla, bla, bla. Nema kraja tome, jer ta priča ide u krug. Strategija protiv sabotera u trenucima kada si nestabilna i kada on lako uskače, jesu distrakcije. Kad nešto radiš, baci se na posao. Kad ne radiš ništa, gledaj filmove, serije, čitaj. Igraj igrice, one imaju veliku moć zaokupljanja pažnje. Puni svoj um sadržajima i ne daj saboteru da udahne i da nastavi da te kinji.
Prihvati da to nije važno
Ništa nije važno, osim onog što je važno. A kad tako postaviš stvari, malo toga je važno – da si živa i zdrava (ili da se oporavljaš), da imaš šta da jedeš i gde da živiš. U krajnjoj tački fokusa, najvažnije je da si živa, jer živ čovek može koješta. Svakog dana po malo. To što ti neke stvari ne idu, što se razočaravaš i suočavaš sa porazima, to je deo života. Iskustvo, kao i svako drugo. Nije toliko važno da određuje sve ostalo ili da obezvređuje ono što je dobro i vredno. Kad si totalno u bedaku, seti se da to nije važno – pogledaj sebe iz kosmosa. Ne vide se tvoji problemi i neuspesi, nego treperava iskra života. E, to je važno.
Naslovna fotografija: instagram.com/marta__sierra
Brankica Milošević
