Sećate li se dana kada niste hteli da zaspite, da vam nešto čudesno ne promakne i kada ste jedva čekali da započnete svaki sledeći dan, da doživite neko novo čudo? Zaspivali ste savladani uzbuđenjima i budili se uzbuđeni, jer je život bio nov, a svet kao da se upravo stvarao pred vašim očima. Dečja perspektiva je možda uska, ali iz nje primećujemo ono što nam, kada odrastemo, prolazi ispod radara – svakodnevna mala čuda, radosti i uzbuđenja. Kada ste bili dete, verovali ste ljudima, bili ste zadivljeni suncem, bojama neba, snegom, vatrometom, vožnjom bicikla… Male stvari su vam bile neverovatne i uvek ste bili raspoloženi da nešto otkrijete, da se potpuno usredsredite na ono što otkrivate, da uronite celim bićem u svakodnevne misterije života.
View this post on Instagram
Nikada niste bili umorni, niste se pitali ima li ovo smisla, niste ništa očekivali – to je sve došlo kasnije. I zamor i osećanje izneverenosti (ništa u odraslom životu nije onako divno, kao što vam se činilo kad ste bili mali) i uzimanje čudesne lepote sveta zdravo za gotovo (sunce svakog dana izlazi i zalazi i duga se pojavljuje kada sunce sija posle kiše, i sve čarobno se ponavlja u ciklusima, očekivano je i već viđeno), a vaša očekivanja su usmerena na ambicije i ciljeve, dok vas prevazilaženje razočaranja i unutrašnja borba za smislenost i svrhovitost neprekidno iscrpljuju.
Šta se to toliko promenilo? Svet, vi sami, svi oko vas? Pa, verovatno sve. Odrasli ste, preuzeli brojne odgovornosti, iskusili brutalnu realnost života i kroz ta iskustva zadobili povrede i traume, koje traže da budu isceljene, a kroz potragu za isceljenjem rastete i razvijate se i dalje. Što ste stariji i mudriji, to više težite da sve pojednostavite i skloniji ste da svoju (sa bolom osvojenu široku perspektivu) sužavate na fokus veličine bubamare. Kada ste odrasli, možete svesno izabrati da gledate svet očima deteta – znate kako se to radi, samo ste zaboravili, a što više širite perspektivu i isceljujete svoje rane, to se više sećate.
Realnost u kojoj živite je uglavnom ono što vam je pred nosom – ono što neposredno vidite. Ali, možete odabrati u šta ćete gledati. U sivilo i frustracije svakodnevice, ili u nebesko plavetnilo i bubamare. Možete uživati u pogledu na zelenilo i mirisu posle kiše, iako ste imali loš dan na poslu, možete zastati i sanjariti nad nekim crtežom, iako još niste spremili ručak. Možete se diviti pužu koji se vertikalno penje uz zid ostavljajući srebrnkasti trag, iako imate toliko posla, a već ste umorni.
Možete dozvoliti detetu u sebi da preuzme upravljač i vozi (nadzor odraslog je obezbeđen, ništa se loše neće desiti) – i možete primeniti u svom odraslom životu zaboravljene koncepte malih čuda, malih stvari, malih radosti, fokusa na sadašnji trenutak, budnog posmatranja, da vam ne promakne neki leptir zaista čudesnih boja. Senzibilišite se na svet oko sebe – povratite dečju osetljivost, koju je iskustvo otupelo. Cenite svet oko sebe, iako je on (naizgled) uvek isti i ne radi ništa naročito – on će biti takav i posle vas, ali vi nećete biti tu da posmatrate i uživate.
View this post on Instagram
Zato iskoristite svoje vreme da dišete punim plućima, da osetite miris lipa u cvetu, koji vam donosi vetar, da okrenete lice suncu (bez brige da ćete se izborati i izgoreti), da žmurite i sanjarite. Sanjarenje je vaša čudesna sposobnost, koju ste trampili za očekivanja i ambicije – vratite moć svoje mašte. Doprinesite lepoti i čudesnosti ovog sveta, stvorite nešto, igrajući se, bez ikakve težnje da to bude nešto specijalno, nešto vrhunski vešto i zadivljujuće – dovoljno je da vas angažuje toliko da zaboravite na sve, dok se time bavite. To osećanje zadovoljstva što ste se nečemu predali do samozaborava, deo je vaše lične moći, koju ste prepustili drugima, očekujući da vam pruže ono što vam je potrebno da vas usreći – ljubav, pažnju, potvrde, pohvale.
Ali vama to ne treba – vi to možete pružiti detetu u sebi, pozivajući ga da ponovo veruje ljudima, da se otvori, da se smeje, istražuje i čudi, da se izloži uticaju nebrojenih senzacija koje su svuda oko vas i za koje ste vremenom otupeli i zatvorili se.
Univerzum je fascinantan i neverovatan. Budite zahvalni što imate priliku da svedočite i učestvujete, budite ponosni na sebe što ste ljudsko biće. Podignite pogled i dozvolite svojoj duši da uzleti sa njim, to je sve što treba da uradite.
Naslovna fotografija: instagram.com/whisyouth
Brankica Milošević
