To su zreli i konstruktivni načini za upotrebu energije besa, ali bes može biti i nezreo i destruktivan. Kao kad se ljutimo na druge što ne misle isto što i mi, što nam oduzimaju vreme i sputavaju slobodu, što se stvari ne odvijaju onako kako smo zamislili. Tada pomaže da stanemo i pozabavimo se svojim besom unutar sebe. Da pokušamo da razumemo svoj bes, jer kad dopremo do njegovog izvora, shvatamo da smo jedino mi sami odgovorni za sve što nam se dešava.
Zrela upotreba ljutnje i besa je kad podstaknuti nepravdom, nehumanošću, nedostatkom kolektivne i lične svesti, umesto da postanemo depresivni mizantropi, preduzmemo ono što realno možemo – postanemo borci za očuvanje prirode, za zaštitu životinja, za pomoć ugnjetavanima, za mir i prosperitet čovečanstva. Svest o tome da ne možemo mnogo, ali možemo nešto i da smo odgovorni da učinimo to što možemo, čini od nas mudrije i bolje ljude. Tako se sarađuje sa besom.
Takođe treba da budemo svesni razlike između oslobađanja i izražavanja besa. Kad nam je potrebno da se izbesnimo, da pustimo paru poput ekspres-lonca, da vičemo, trčimo, razbijemo nešto, udaramo jastuke, to pomaže trenutno u oslobađanju prevelikog naboja. Ali izražavanje besa je svestan postupak, u kome pokazujemo kako se osećamo zbog neke situacije ili stanja, bez osuđivanja drugih zbog toga. Time im dajemo priliku da nas razumeju, da izraze sopstvena osećanja, da naprave neke analize uvide – dok mi činimo to isto.
Na taj način ćemo jasnije uočiti svoje negativne obrasce i ostvariti dublju vezu sa sobom, kao i funkcionalnije i kvalitetnije odnose sa drugima.
Izvor fotografija: instagram.com/italianlovestory
Brankica Milošević
