Teško je biti pozitivan i videti ono dobro, kad se dešavaju neprijatne i loše stvari – ne može na mišiće. Ali svoj generalni stav, usmeravanje pažnje na ono svetlo, prijatno i pozitivno, napraviće razliku i u mračnim, neprijatnim i teškim trenucima. Evo kako to rade pravi pozitivci.
Umeju da se opuste
Život je brz, zahtevan i stresan za sve, za optimiste jednako kao i za pesimiste i sve ostale. Svi smo iskusili trenutke i periode dezorijentisanosti, iscrpljenosti, anksioznosti. Pozitivisti vole sebe – stalo im je da sačuvaju svoje nerve i obnove energiju i zato praktikuju razne tehnike opuštanja i smirivanja. To su možda tehnike disanja, meditacija, šetnja u prirodi, ili omiljeni rituali koji im tokom dana donose trenutke opuštanja – popodnevna kafa, šetanje psa, rad u bašti, čitanje. Sve što vam prija, pokreće pozitivne emocije i pomaže vam da se opustite, vredno je i validno.
Otporniji su na životne izazove
Duga praksa fokusiranja na ono dobro i pozitivno, ne dovodi vas u stanje nirvane, ili u stanje neprekidne prijatnosti i radosti. Pozitivna osećanja (zahvalnost, radost, zadovoljstvo) traju kratko, ali kada ih često osećamo, dugoročno imaju uticaj na povećanje otpornosti na izazove. U teškim trenucima, pozitivci zadržavaju smirenost, oslanjaju se na sebe, preuzimaju odgovornost, rade sve što mogu da urade – ne slamaju se, ne gube prisustvo duha i u stanju su da i drugima pruže oslonac i utehu.
Prihvataju loše i teške situacije
Pozitivisti nisu nerealni – ne misle da će pozitivnošću oterati od sebe sve negativno i da im se loše stvari neće dešavati zato što su pozitivni. Oni su realni i ne negiraju loše, neprijatne i negativne stvari, prihvataju ih, ali veruju u svoju snagu i sposobnost da se sa takvim situacijama izbore i takve periode prebrode.
