Prema tome, u zamke ograničavajućih odnosa upadamo iz potrebe za povezanošću – ako smo imali loša iskustva, nastavljamo da se borimo sa izazovima postavljama zdravih granica (i ne uspevamo u tome), ako smo imali dobra iskustva, nastojimo da ostvarimo emotivne odnose prema modelu koji poznajemo i koji smo usvojili.

Balansirajući u emotivnim odnosima, praveći ustupke, pristajući na kompromise, odričući se nekih potreba zarad nekih drugih, većih i važnijih, gradimo ograničavajuće odnose – bivamo ograničeni i ograničavamo druge. U krajnjoj liniji, pristajemo na ograničenja zarad očuvanja odnosa – ne želimo da izgubimo partnera ili prijatelja, zarad sopstvene slobode i samostalnosti u nečemu zbog čega se on oseća ugroženo. Lakše je odreći se nečega, nego ulaziti u proces preispitivanja zbog čega se neko oseća ugroženo našom slobodom i gde su zaista zdrave granice, a zatim praviti kompromis u odnosu na te zdrave granice jedne i druge osobe. Nismo terapeuti i ne lečimo jedno drugo, nego smo povredivi, osetljivi, nesvesni i strahujemo da ne izgubimo ono što nam je važno. Jer, ako ne bismo pristali na ograničenja, možda bismo se suočili sa svojim većim zahtevima i potrebama – da nađemo partnere i prijatelje koji će sa nama deliti neke vrednosti, koje sadašnji partneri i prijatelji ne razumeju i ne prihvataju.

Ipak, ponekad se radi samo o tome da ne treba da pristanemo na ograničenja – time ne rizikujemo odnos, već podstičemo razvoj i dinamiku tog odnosa. A pre toga moramo da znamo sa čim imamo problem – sa sobom, ili osobom koja nas sputava. Jer ako stalno dopuštamo drugima da nas sputavaju, onda je problem u nama. Možda smo se saživeli sa ulogom žrtve, ili ne umemo da izrazimo ljutnju i bes i da se zauzememo za sebe. Za postavljanje granica, ponekad je dovoljno da onaj ko nas ograničava oseti i shvati da možemo i smemo da se suprotstavimo, odnosno, da ga nećemo poslušati i pristati na ono što nam nameće.

Sposobnost da izgradimo povezanost i pripadnost, a da zadržimo slobodu i samostalnost, pitanje je mudrosti i svesti – ispitivanje sopstvenih granica i naše sposobnosti za povezivanje proširuje naše kapacitete za povezivanje na mnogo različitih i suptilnih načina, kao i naše sposobnosti da slobodu i nezavisnost praktikujemo sa punom odgovornošću i poštovanjem tuđe slobode.

Izvor fotografija: instagram.com/kat_in_nyc

Brankica Milošević

Comments