Kroz sebe, u svakom trenutku možete da aktuelizujete vezu sa svakim sa kim želite da osetite i osvestite povezanost, svako koga volite (čak i ako više nije živ) postoji u vašem srcu onoliko stvarno i živo, koliko ste u stanju da se otvorite i to osetite. Ako to želite, onda i možete. A kad možete, onda tuga više nije bol, već se pretvara u zahvalnost, za dar nečijeg prisustva u vašem životu, za način na koji je obogatio i oplemenio vaš život (ili to čini i dalje). Povezivanje kroz sebe omogućava da shvatite, prihvatite i prebolite gubitke, bez straha od zaborava i bez držanja za bol, da bi izbegli zaborav. Takođe, omogućava da u svakom trenutku znate da je voljena osoba dobro, da je sve u redu, da je vođena i zaštićena i da će se obratiti vama kada joj zatreba pomoć i podrška.
Ljudi stalno to doživljavaju, čak i ako to ne čine svesno, ciljano i namerno – oni vide slučajnosti, sinhronicitet, vide znakove povezanosti, koji se ukazuju kroz svakodnevicu, kroz druge ljude i situacije, kroz banalne i sitne događaje (brojevi, reči u knjizi, slučajno “uhvaćena” reč ili rečenica koju je neko izgovorio u prolazu, boje, pesme…)
Slušajte srcem, umirite um. To nije lako, ako je taj koncept potpuno nov za vas, ali je sasvim izvodljivo. Naučeni smo da se oslanjamo na um i intelekt, ali vreme u kome živimo kao da ubrzano hrli nekom suludom kraju, ukoliko ne ponesemo odgovornost da to izmenimo, tako što ćemo promeniti koncepte kojima smo naučeni. Za početak, za mozak svog života treba da postavimo svoje srce i da naučimo da um koristimo kao alat, umesto da mu dozvolimo da upravlja našim životom. Otvoriti svoj um, zapravo znači skloniti misli u stranu, pustiti ih da zuje kao rojevi oko glave i usredsrediti se na srce. Uspostaviti direktan i protočan kontakt između srca i uma – povezati se sa svojim bićem.
Pratite znake, oni su stalno tu, svuda oko vas. Kad pomislite na neku osobu, vi imate u umu njenu sliku, um je instrument sećanja, koje čuva energiju, koja teži da materijalizuje povezanost koja već postoji i zato vam šalje znake. Možda je to pesma koju usput čujete, ili neka osoba koja tog trenutka prolazi pored vas i zapanjujuće liči na osobu na koju mislite, ili miris koji ste iznenada osetili, ili neka situacija, koja vam je već poznata. To je osećaj prisustva koji imate dok ste sami u sobi, toplina u vašem srcu, osećanje milosti i zahvalnosti. Osetite to, doživite i osvestite – ostanite konektovani na internet Univerzuma, ostanite povezani sa sobom i sa svima do kojih vam je stalo. Vi to možete!
Naslovna fotografija: instagram.com/fashionsummerweek
Brankica Milošević
