Saosećajno slušanje, razumevanje nečijih problema, dilema, bolova, nemogućnosti, toga kako se neko oseća u svojoj koži, veoma je lekovito. Obično se osećamo obavezno da kažemo nešto pametno i mudro, kad nam se neko poverava ili priča o svojim problemima, ali možda toj osobi uopšte nije potrebna naša pamet i mudrost, nego jednostavno neko ko će je čuti i razumeti. Možda joj je potrebna uteha, ili samo prilika da glasno govori o stvarima koje je tište, da bi sama sebe bolje razumela.
A ako dajemo dobronameran savet na način koji osoba nije spremna u tom trenutku da prihvati, može naše komentare da shvati kao osudu i nerazumevanje. Možete razmeniti iskustva, ispričati neku sličnu situaciju koja se vama dogodila, ili nekome koga znate – ali rešenja su individualna i ono što je bilo dobro za vas, ili nekog drugog, možda nije najbolje rešenje za treću osobu.
Najvažnije je da pokažete empatiju, da se osoba koja se žali oseti sigurno, povezano i bezbedno. Mnogo je produktivnije izraziti uverenje da je ona dorasla i sposobna da se nosi sa svojim problemima i da će sigurno naći neko rešenje, nego davati savete, koji mogu da budu pogrešno shvaćeni i izazovu odbrambeno ponašanje.
Izvor fotografija: instagram.com/mikutas
Brankica Milošević
