Zdravo je što zavidim svom psu
Pasji život je tako prijatan. On može da ostane sam kod kuće celog dana i da ne radi ništa. Samo čeka da dođeš i da iskaže svoju bezgraničnu ljubav i vernost. Svest o tome da zavidiš svom psu što te čeka pola dana, vrlo je zdrava. Podstiče te da više ceniš to što si odgovorno ljudsko biće.
Imam još samo 20 godina do penzije
Ih, šta je to, 20 godina?! Pa vreme toliko brzo ide! To će da proleti! A onda ćeš da se odmaraš i uživaš u zasluženoj penziji i radićeš sve što hoćeš i živećeš punim plućima. Ako ne zaglaviš u staračkom domu sa prijateljem Alchajmerom.
Dobro je što sam ovako utrnula, ne osećam ništa
Preobraćanje u zombija ide sasvim dobro. Anestezirana si i utrnula iznutra, radiš kao robot, ne misliš ništa, ne osećaš ništa. Uključiš se i isključiš, odsutna si duhom i izmeštena iz sebe. To nije poslednja linija odbrane umiruće duše, to je adaptacija.
Uopšte nije suludo razmišljati o dobitima pada niz stepenice
To je vrlo razumno i praktično – mogla bi da se skotrljaš niz stepenice na poslu, da se polomiš ili čak povrediš kičmu i da odeš u invalidsku penziju, a verovatno i da dobiješ neku dobru odštetu zbog povrede na radu. Samo maštovito!
Uvek ima vremena da ostvarim svoj životni san
Da, recimo, kad odeš u penziju. Nikad nije kasno. Zašto rizikovati, kad lepo možeš jedno po jedno. Prvo provedeš ceo radni vek, mladost i zrelo doba na poslu koji mrziš, a posle sloboda i ludovanje. Verovatno ćeš uspeti da se setiš o čemu si ono beše sanjala…
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
