Strahovi nas dovode u stanje odbrane, fizički i mentalno, angažujući odgovarajuću hemiju u mozgu i reakcije u organizmu. Fizički doživljaj straha nas priprema da skočimo i bežimo, ali isto tako i psihički – kad smo pred izazovom da uradimo nešto značajno, nešto za šta znamo da treba da se odvažimo i zakoračimo, a umesto toga, povlačimo se i nalazimo opravdanja da to ne uradimo (skačemo i bežimo) i zatim još imamo dodatnog posla sa potiskivanjem osećanja krivice što smo sabotirali sebe i propustili priliku.
Propuštajući prilike da sakupimo hrabrost i stupimo u akciju, uprkos strahu, doživljavajući konflikte između svesti i straha, u kojima strah odnosi prevagu, razvijamo anksioznost, napetost, podložnost stresu… Plašimo se nepoznatog, plašimo se neuspeha,plašimo se svake promene, jer nas vodi u nepoznato i izlaže nas novim situacijama u kojima ćemo možda potpuno podbaciti i doživeti neuspeh.
