Petak, 23.06.
Ovo je prvo veče da sam izašla posle mnogo vremena i osećam se kao da ne pripadam ovde. Pokušavam da se prilagodim i ubedim da moram dobro da se provedem. Drugarica me stiska za ruku i pokazuje da je upravo prošao neko ko joj se sviđa. Ja stvarno sada nemam vremena za ljubav. Ispiti me čekaju i ne znam kada ću stići da dam uslov. Dolazi još neka ekipa, eto i njega. Muzika sve više i jače utiče na raspoloženje i odjednom svi igramo u istom ritmu. Osećam zagrljaj, a kroz gungulu i muziku čujem mu glas. Susret oči u oči i onaj leptir iz stomaka kao da se opet probudio. Nekoliko minuta kasnije pravimo se, naravno, kao da se ništa nije dogodilo. DJ i dalje sprema najbolje na mikseti, a gladna publika prihvata sve isprobane muzičke recepte, jer svi su tu da se dobro provedu. Osećam njegov pogled na sebi.
Petak, 30.06
Ne znam kako da znam da li mu se dopadam. Čini mi se da bih imala više samopouzdanja da krene neka priča o ispitima, jer sam postala pravi knjiški moljac. Ipak, gleda me sve vreme, zar to i pre sto vekova nije bio znak dopadanja? Odjednom, njegova ekipa ide u drugi klub. Ovde se smaraju, kažu. Poduhvati me oko struka i pita da li bih htela… sav je smeten… ima jedno mesto gde je kafa mnogo dobra, kaže da prave fenomenalnu penu. Pa da, da pijemo kafu zajedno?
