Gubite sebe kada odbijate da preuzmete odgovornost. Projektujete svoje probleme na svet, umesto da ih rešavate. Gušite se u sopstvenim problemima i obrazlažete zašto oni nisu vaša krivica i zašto vi niste odgovorni za njih. I tako problemi postaju suština onoga što jeste. 

Gubite sebe slučajno, gubite sebe metodično. U vidu niza trenutaka koji vas udaljavaju od osobe koja ste želeli da budete. Gubite se pasivno i nenamerno. Gubite se u strahu da sve ne pogrešite i tako sve propuštate. 

Gubite sebe, tražeći laka rešenja, trenutna olakšanja, umesto napora da uložite energiju u proces, da pratite proces i upravljate svojim životom na duge staze. I jednog dana se zapitate gde je proletelo to vreme za koje je trebalo da postignete nešto važno i da postanete neko važan. Kako su vas svakodnevni (ne)izbori doveli do tolike udaljenosti od života kojim ste želeli da živite? 

Gubite sebe kad se pitate zašto biste se uopšte trudili. Kad pristajete na svet koji ne prihvatate. 

Kako gubite sebe, tako sebe i pronalazite. Ponovo stvarate sebe, redefinišete ono što jeste, počinjete da birate pravac kojim ćete se kretati, vraćate se sebi, do tačke gde ste počeli da se gubite. Otkrivate da vam je sve ono što jeste, što želite i možete, uvek bilo nadohvat ruke. Pružate ruku i posežete. 

Naslovna fotografija: instagram.com/clairerose

Brankica Milošević 

Comments