U prethodnom tekstu smo pričali o tri vrste toksičnih uloga koje mogu postojati u raznim međuljudskim odnosima. Skoro svako od nas bar nekad upadne u jednu od tri uloge – žrtva, spasilac i progonilac.
Verovatno ste se našli bar u jednoj od ovih uloga – i to je sasvim u redu. Bitno je da ste primetili da upadate u određene šablone ponašanja, koje svako od nas nesvesno radi, a ti šabloni su obično uslovljeni ranim detinjstvom i odnosom sa roditeljima. Zapravo, prvi odnosi koje imamo u životu često određuju kakvi će biti naši odnosi u odraslom dobu, osim ako ih ne osvestimo i probamo da ih promenimo ukoliko primetimo da su toksični.
Ukoliko ste uvideli da ste se toliko identifikovali sa nekom ulogom da je zauzela čitavu vašu ličnost, onda je najbolje da se posavetujete sa psihoterapeutom kako da izađete iz nje. Takođe, potrebno je i da popričate sa osobama sa kojima ste stvorili toksičan odnos, kako biste pokušali da ga poboljšate, ako je to moguće.
View this post on Instagram
Svakoj ulozi – i žrtvi i spasiocu i progoniocu – potrebno je prići iz drugačijeg ugla, jer su izvori njihovih problema zbog kojih imaju te uloge različiti.
Žrtva često razmišlja crno-belo – ili su drugi za sve krivi, pa se oseća kao žrtva tuđih postupaka – ili je ona za sve kriva, pa počne da oseća samosažaljenje, što opet vodi u ulogu žrtve. Osoba koja ima ulogu žrtve treba da izađe iz začaranog kruga u koji je ušla.
U suštini, iza uloge žrtve se krije strah, strah da nisu dovoljno sposobni da preuzmu život u svoje ruke. Oni su okrenuti ka tome da izbegavaju odgovornost, a to je ujedno i jedini način da izađu iz svoje uloge. Žrtva treba da počne da veruje u svoje sposobnosti i da ima dovoljno snage da se suoči sa svim životnim izazovima.
Sasvim su sposobni da budu samostalni i da se ne oslanjaju ni na koga. Žrtve neretko sa sobom nose traume koje nisu rešili i u određenom periodu svog života su zaista bili žrtva, ali vreme je da to prerastu i izađu iz takvog mentaliteta.
