Hot topics

3 razloga zašto je novi Huawei P40 Pro+ pravi izbor za tvoj novi mobilni telefon

#Staycation? Ovo su naši predlozi kako da provedete najbolje leto ikad!

Iz našeg nesesera: Sve što treba da znaš o FOREO LUNA fofo – prvom pametnom beauty uređaju!

3 ideje kako da provedeš odmor u gradu – i ipak dobiješ leto za pamćenje!

Koje dodatke ishrani treba da konzumiraš za očuvanje opšteg zdravlja

Kako da se dobro provedeš ovog leta – čak i ako nigde ne putuješ!

Ljubavni horoskop za jul 2020.

Najvažnije stvari na životnom spisku posle 30-e

Jutarnji rituali uz koje će ti svaki dan biti dobar dan!

Top 5 boja koje ćemo ovog leta želeti u svojim garderoberima

1/2

Neposredno pre nego što je radikalna, pionirska feministička umetnica Carolee Schneemann umrla 2019. u 79-toj godini, ustanove su konačno vrednovale njen rad, dodelivši joj Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu i upriličivši svoju prvu sveobuhvatnu retrospektivu na MoMA PS1. Umetnica najpoznatija po delima koja uključuju Meat Joy (1964) i Interior Scroll (1975), često je koristila svoje telo kako bi izazvala patrijarhat i ispitala ulogu ženske senzualnosti u mogućnosti ličnog i političkog oslobođenja od strogih društvenih i estetskih konvencija.

Zbog svojih napora, Schneemann je izbačena sa Bard Koledža, fizički napadnuta tokom jednog performansa i odbijena od strane feministkinja. Ipak, njene hrabre provokacije tabua i tradicije, uticale su na mnoge umetnice, poput Valie Export, Guerrilla Girls, Tracey Emin i Karen Finley, pa je u mnogim krugovima priznata kao pramajka feminističke umetnosti. Njena zaostavština nagrađena je izborom ikoničnih dela u sekciji “Okrutni optimizam” na Felix LA Sajmu umetnosti.

Iako je postala slavna zahvaljujući umetnosti performansa, Schneemann je karijeru započela kao slikarka: “Još uvek sam slikarka i umreću kao slikarka. Sve što sam kasnija razvila produžetak je vizuelnih principa platna”, izjavljivala je. Njeno učestvovanje na sceni, uključujući rad sa Judson Danse Theater, vreme provedeno u Vorholovom ateljeu, kao i učestvovanje u zbivanjima poput Site (1964) Roberta Morrisa u kojem se pojavila na pozornici kao Maneova Olympia, pokazalo se presudnim za oblikovanje njenog vlastitog koncepta “kinetičkog teatra”.

Njen rad postao je šire poznat sa zloglasnom izvedbom i filmom iz 1964. godine Meat Joy. Ova “svetkovina mesa kao materijala” prepuna nagih tela, sirove ribe, kokoši i kobasica bila je aktualna u isto vreme kao i senzacionalistička Viennese Aktionist grupa, te je donekle delila preokupacije ovih umetnika koji su je nazivali svojom “ludom sestrom”. Schneemann je predstavila Meat Joy kao “erotski obred” ističući ljudsku seksualnost i dionizijsku ekstazu snažnim i subverzivnim afirmativnim duhom.

Editors choice