Nedavno otvorena izložba “Pozorje Laze Kostića” u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu posvećena je 170. godišnjici rođenja ovog velikog srpskog književnika, novinara, poliglote i svestranog kulturnog stvaraoca. Podseća na njegov obiman i raznovrstan stvaralački opus, i neminovno otvara sećanja na buran život koji je iznedrio jednu od najlepših pesama na srpskom jeziku – “Santa Maria della Salute”.
Izložba prikazuje sveukupnu pozorišnu delatnost Laze Kostića, predstavljajući ga kao prevodioca, pozorišnog teoretičara, kritičara, dramskog pisca i glumca. Brojni rukopisi, fotografije, zapisi, dokumenti, skice i drugi predmeti svedoče o njegovim aktivnostima, radu, širokom krugu interesovanja i izuzetnoj ličnosti koja stoji iza njih. Šira javnost možda nije dovoljno upoznata sa podatkom da je Laza Kostić prvi preveo Šekspira (William Shakespeare) na srpski jezik i približio njegova dela ovdašnjoj publici. To je ujedno i jedan od razloga što će se ova izložba ponoviti početkom maja u edukacionom centru “Globe” u Londonu, u danima Kulturne olimpijade, koja je prateći program Olimpijskih igara. Tada će se srpska kultura predstaviti svetu, i nizom predavanja bliže ga upoznati sa Lazom Kostićem kao prevodiocem Šekspira, ali i istorijatom izvođenja Šekspira na ovim prostorima. Takođe, to će biti prilika da ansambl Narodnog pozorišta predstavi na ovoj čuvenoj sceni svoje viđenje komada “Henri V”, u okviru projekta igranja Šekspira na 37 različitih jezika.
Prisetimo se na čas kako je Šekspir počeo da se prevodi i uvodi u srpsku književnost. Kao veliki poštovalac Šekspirovih radova, Laza Kostić je vrlo mlad (1859. godine) počeo da prevodi “Romea i Juliju” i odlomke objavljivao u raznim časopisima. Na 300. godišnjicu Šekspirovog rođenja, 1864. godine, završio je i objavio dramu “Kralj Ričard III”, koju je preveo zajedno sa dr Jovanom Andrejevićem. Tim povodom ovaj komad je prvi put izveden u Srbiji, a sačuvane fotografije biće prikazane na izložbi u Londonu. Kasnije je preveo “Hamleta” i gotovo do kraja života bavio se Šekspirom kroz razne studije, eseje, kritike i komentare. Od tada su Šekspirova dela počela sve više da se igraju i prevode u Srbiji, tako da su bila jedna od najizvođenijih. Prema prikupljenim podacima, u periodu od 1918. do 1923. godine, na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu prikazano je više Šekspirovih komada nego bilo kojih drugih, pa i Nušićevih.
Tadašnja srpska publika toplo je primala Šekspirova dela i u njima prepoznavala sličnosti sa engleskim narodom iz perioda 16. veka, kada su ona nastala. Nalazila je dosta elemenata iz naših narodnih pesama i pripovedaka, koji su se ogledali u razvijanju nacionalne svesti, verovanju u pravdu i hrabrost, kao i romantičnom stradanju, dok su likovi kraljeva podsećali na naše srednjovekovne vladare.
Verujemo da bi Laza Kostić i Vilijam Šekspir, kada bi se nekim slučajem sreli, imali dosta toga jedan drugome da kažu. Laza Kostić je, svakako, bio osvedočeni poštovalac Šekspira, a možda bi mu svojim privatnim životom dao povoda za novi komad. Iako je svaka neostvarena ljubav nesretna na svoj način, oni romantični bi da nađu neku paralelu između Romea i Julije, sa jedne strane, i Laze i Lenke Dunđerski, žene koju je sreo u kasnijim godinama života a voleo do smrti, sa druge. Ako se zanemari razlika u godinama između Laze i Lenke, obe ljubavi su nedozvoljene i tragično se završavaju. Laza je, posle Lenkine smrti, do kraja čeznuo za njom i tražio je u snovima. A srećni su oni koji imaju snove, ali su još srećniji oni koji svoje snove prožive sa voljenima.
Dragana Pantelić. Arhitektura. Slagalice. Amy Winehouse. Zaljubljenost. Konji. Čudesna sudbina Amelije Pulen. D&G Light Blue. Upornost. Klavir. ”National Geographic”. Lazanje. ”Norveška šuma”. Pariz. Kreativnost. The Knife – ”Pass This On”. Pozorište. Mala crna haljina i crveni karmin. Elegancija.
