Ne zauzimaš se za sebe
U najboljem slučaju, tvoj šef je upoznat sa tvojim poslom i zna šta može da očekuje i zahteva. Ali obično, onaj ko upravlja ne bavi se mnogo upoznavanjem i sagledavanjem onoga što njegovi podređeni rade i što realno mogu da urade. Ako radiš više nego što možeš da postigneš, ili “prebacuješ normu” a šef o tome ništa ne zna, počećeš da se osećaš besno i iskorišćeno. Potrebno je da artikulišeš i iskomuniciraš svoju situaciju, pre nego što te emocije obuzmu i navedu te da u afektu “prsneš” i posvađaš se sa pretpostavljenima.
Izgledaš kao da te posao previše opterećuje
Istraživanja su pokazala da poslodavci više vole one koji deluju nadareno, nego one koji deluju opterećeno. Ako sa lakoćom obavljaš svoj posao, uvek spremna na osmeh i ljubaznu komunikaciju, to će ostaviti daleko bolji utisak nego izmučen izgled, škrgutanje zubima i namršteno lice. Kontraproduktivno je nastojati da ostaviš utisak prezauzetosti, da bi šef pomislio da si vrednija od drugih. Na taj način možeš da postigneš potpuno suprotan utisak – da se šef zapita zašto tebi treba toliko vremena da nešto obaviš i koliko si kompetentna za posao koji radiš. Pokušaj da ograničiš količinu stresa koji emituješ oko sebe na poslu, da ne deluješ kao neko ko juri kao muva bez glave, izbezumljen i preznojen, već kao neko ko rado obavlja svoj posao, bez panike i žurbe, jer tačno zna šta radi.
Radiš samo ono što ti se kaže
Ako imaš šefa, gazdu, direktora, odnosno, radiš za nekog drugog, ti si oruđe na koje se ne obraća mnogo pažnje dok obavlja svoje na zadovoljavajući način. Dakle, dok ne pokažeš ambicije i ne zatražiš da preuzmeš više odgovornosti, ili da se obučiš u nekom složenijem domenu posla na višem nivou, ako ne pokažeš želju i nameru da napreduješ, ostaćeš tu gde jesi, jer su ljudi površni i niko te neće posmatrati “van kutije” osim ako sama iz nje ne izađeš i tražiš više i bolje.
