Uhođenje
Javlja mi se neko, sasvim nepoznat. Traži prijateljstvo, prikazuje se kao poslovni saradnik. Zatim me startuje sa pitanjima koja mogu da zanimaju eventualno mog kuma. Navodi podatke koje može da zna samo neko ko je delio sa mnom iskustva. Ispostavlja se da imam “obožavaoca” koji je zahvaljujući Marku Z. uspešno doznao sve što je hteo. Uhođenje nikad nije bilo lakše.
Radili smo “ono”, uskoro i slike
Da ne govorimo o tome da Facebook prati sve od početka do kraja. Zamislite ljubomornog tipa koji vam pretura po albumima iz “četr’es pete”. “Aha! Šta si radila petog juna hiljadudevetstodevedesetdevete! Ko je onaj plavušan s kojim deliš lizalicu!” Da ne govorim o tome da svak’ može da ostavi raznu kaku po vašem zidu (wall) ili kako ga danas zovu “istorija bolesti” (timeline) i posle se ubij objašnjavajući da nemaš pojma o čemu se radi.
Lajkovac
Da, za kraj najgore. Svi vide šta ste “lajkovali”. Pomislio bi čovek, kakve veze ima. O, da, ima i te kako. “Zašto nisi lajkovao moju sliku”, “Zašto si lajkovao njegovu/njenu sliku”, “Zašto je taj-i-taj lajkovao tvoju sliku”, “Zašto je onaj lajkovao njegovu sliku”. Pitanja se ređaju i odjednom iz mira i tišine partnerskog odnosa postajete u najmanju ruku krivi što svi lajkuju i levo i desno.
Facebook, paradoksalno, dakle, olakšava život samcima i samicama, uhodama, tračarama i ljubomornim tipovima, dok ga zagorčava svima ostalima. Dakle, drage moje, ukoliko želite da nađete dečka i oženite se, nemojte na Facebook. Momci, ukoliko nameravate da i dalje šarate, bolje odustanite, čak i da niste na Facebook-u, nekako ćete tamo osvanuti i onda jao vama…
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
