Narcisi misle da su toliko posebni da niko drugi nije važan osim njih. Oni razmišljaju otprilike ovako: “Volim sebe i znam da me i ti voliš, nema potrebe da se izvinjavam zbog svog ponašanja. Postoji samo par ljudi na ovom svetu koji su mi možda ravni, ali ih nisam još upoznao. Dobro je to da postoje pravila i obveze, ali se one odnose samo na tebe, jer ja nemam vremena niti želje da ih poštujem. Nadam se da ceniš sve što ja jesam i što postižem, jer sam predivna i bezgrešna osoba. Bilo bi divno da smo jednaki, ali nismo i nikad nećemo biti. Možda ti se činim arogantnim i oholim i to je u redu, jer je najvažnije da ja nisam kao ti. Očekujem da budeš verna bez obzira šta ja radim, jer ja to zaslužujem. Kritikovaću te i očekivati od tebe da to prihvatiš, besno ću te napadati i ponižavati u javnosti, jer volim da se stvari rade onako kako ja volim i nije me briga da li je to nekome neprijatno ili kako će se oni osećati zbog toga. Očekujem zahvalnost sve vreme, čak i zbog najmanjih stvari koje uradim. Povezujem se samo sa najboljim ljudima, a ni ti, ni tvoji prijatelji niste dorasli tome. Zato će biti bolje da uvek radiš onako kako ja kažem i tražim.”
Nije lako živeti ili raditi sa osobom koja ovako razmišlja i postupa. Ne postoji niko poseban za narcisoidnu osobu, ona potcenjuje sve oko sebe, uključujući i tebe. Nikad te neće smatrati ravnom sebi, neće te poštovati i s vremenom će te uveriti da manje vrediš kako bi sebe što više uzdigla.
