Možda inače niste nostalgična osoba i retko se prisećate „dobrih starih vremena“, ali kada se nađete sa grupom starih prijatelja (iz srednje škole) razgovor će neminovno postati nostalgičan i uskoro ćete se razneženo smejati nad raznim anegdotama kojima svako od okupljenih doprinosi nostalgičnim sećanjima. I nećete se zbog toga osećati sentimentalno i glupo, ili kao gubitnik opterećen prošlošću, već ćete odneti kući osećanje topline, povezanosti, ispunjenosti. Iskusićete baš ono zbog čega je nostalgija dobra.
Kada razmišljate o stvarima koje su nepovratno prošle, možete uživati u sećanju na neka zadovoljstva uz primesu tuge zbog prolaznosti, a taj osećaj vam se može javiti u bilo kom trenutku, kada vas pojedini zvuci, mirisi, stvari, prosto zavrte i bace u prošlost, u određeni period vašeg života povezan sa tim zvucima, mirisima, scenama.
Kada slušate pesmu koja je bila hit dok ste bili u tinejdžerskim godinama (i možda ludo zaljubljeni u nekog dečka sa gitarom), veća je verovatnoća da ćete te emocije opisati kao prijatne, tople, malo tužne, ali ispunjavajuće, nego kao neprijatne i nepoželjne.
View this post on Instagram
Prvobitno kategorisana kao bolest, pojam nostalgije potiče od grčkih reči za povratak kući, nostos i bol, algos. Izraz je skovao jedan švajcarski lekar krajem 17. veka, da opiše one koji pate od manične čežnje, a danas ovaj termin koristimo u mnogo pozitivnijem kontekstu, kao gorko-slatko, ali pretežno pozitivno osećanje, koje proizilazi iz lepih uspomena pomešanih sa čežnjom. U tom smislu, nostalgija ima tri važne funkcije:
Čini da se osećamo pozitivnije u odnosu na sebe i svoju budućnost.
Čini da život vidimo i shvatamo kao smislen.
Povećava našu društvenu povezanost.
Nostalgija koja može povećati naše blagostanje, razlikuje se od jednostavnog osećanja tuge. Razmišljanje o prošlosti nije uvek nostalgično i može izazvati jedino osećanja žaljenja i kajanja, a to znači da pojedine stvari moramo isceliti, oprostiti sebi, otpustiti – da imamo posla sa prošlošću. Za razliku od toga, nostalgična osećanja omogućavaju sagledavanje prošlosti bez efekta lekcije.
Nostalgija, sentimentalna čežnja za prošlim vremenima, uobičajeno je, univerzalno i veoma socijalno emotivno iskustvo. Kada imate sećanja koja vas čine nostalgičnim, ponovo se osvrćete na životne događaje koji su za vas značajni na najličnijem nivou, događaje koje delite sa bliskim i voljenim osobama. Nostalgija uključuje razmišljanje o prošlim iskustvima, ali motiviše afektivna stanja, ponašanja i ciljeve koji poboljšavaju vaš život.
View this post on Instagram
Kada razmišljamo o značajnim događajima iz prošlosti koji izazivaju nostalgiju, to nam pomaže da uvidimo složenost i smisao svog života (da tada nismo bili to što smo bili, radili to što smo radili, donosili pogrešne odluke i povređivali se, sada ne bismo bili tu gde jesmo, takvi kakvi jesmo – što implicira da sebe smatramo zrelijom, mudrijom i boljom osobom). Formiramo narativ o tome ko smo bili, ko smo sada i ko želimo da budemo, šta želimo da postanemo i kuda želimo da idemo, a ta priča je od vitalnog značaja za naše blagostanje.
Da biste sebi pričali pozitivnije priče, izgradite mentalnu banku u koju ćete „položiti“ pozitivne uspomene. Napravite za sebe nostalgično spremište u koje možete da posegnete i iz njega izvučete događaje i emocije koje volite da osetite. Kada uronite u ta osećanja, nemojte ih upoređivati ni sa čim drugim, već se fokusirajte na njih i uživajte.
Stalno dopunjavajte svoje nostalgično skladište u toku života. Ne propuštajte priliku za prijatne i oplemenjujuće događaje, koji će postati lepa uspomena i izvor pozitivne nostalgije godinama kasnije.
Psiholozi ističu da je u redu govoriti sa čežnjom o stvarima koje su se dogodile i prošle, koje su iza vas, u redu je osećati nostalgiju, pa i više od toga – to je dobro za vas.
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
