Ljubav. I kad je obostrana, nema smisla meriti je. Neko uvek voli više. U skladu sa svojim kapacitetima, sa svojim sposobnostima za davanje i primanje. Onaj ko više voli, više daje a manje prima i uvek je u poziciji da oprašta. A kad onaj ko voli manje pogreši i ne oseća da je pogrešio, povredi i ne kaje se što je povredio, jer bi opet isto učinio (i opet će isto i učiniti) onda veliko srce ima zadatak malo veći od svoje osvedočene veličine.
Jer, tu srce nema posla sa pokajnikom, sa nekim ko je sav žalostan i bedan i uveren da nikada ne bi ponovo uradio to što je uradio, ko bi najviše voleo da vrati vreme i izmeni tok događaja, ko moli za oproštaj i za još jednu šansu. Nepokajnik ne traži oproštaj. Ali srce mora da mu oprosti, da bi moglo da nastavi da se širi u ljubavi. Da bi moglo da se isceli, da prevaziđe bol i zadrži poverenje. Iako nepokajniku taj oproštaj ne znači ništa. Najveće iskušenje za najveća srca. Jer u tom iskušenju, srce spoznaje svoja ograničenja – nije toliko veliko, da ne boluje zbog povrede. Da mu ljubav ne ustukne zbog razočaranja, da ne oseti prezir zbog karaktera nepokajnika, da pronađe u sebi potpuno razumevanje, bez obzira na svoja očekivanja. Da odbaci sva očekivanja i da voli bezuslovno. Pokajnike i nepokajnike. One koji daju neštidimice i one koji nemaju šta da daju. One koji daju drugima, a njemu ne.
Srce se stisne, proguta samo sebe, ispljune nesvarene komade, guši se i penuša u sopstvenoj krvi – i oprašta. Ali ljubav ostaje prebijena. Modra, polomljena, ugruvana, preosetljiva. Potreban je još neki lek, neki koji dolazi spolja, a ne iznutra. Ego traži svoje. Traži satisfakciju. Zadovoljštinu. Oko za oko. Traži akciju za koju zna da će nepokajnika uznemiriti i uzdrmati, da će ga pogoditi u centar njegove posesivnosti i sebičnosti, jer ego je u stanju da besprekorno pogodi u centar drugog ega. U tom sportu nikada ne promašuje, za razliku od srca, koje nigde i ne cilja, pa zato i ne postiže pogotke u centar nečijeg srca. Srce se ne bavi sportom, za njega je sve smrtno ozbiljno. Srce se ne igra, jer se srcem ne igra. To radi ego. Igra igre. I obezvređuje sve što je srce u stanju da oplemeni.
