Da li vam se lice refleksno namršti pri pomisli na reč “dnevnik”? Da li vam se pred očima stvorila slika tinejdžerke koja iz fioke vadi tajnu svesku sa katancem i započinje svoju ispovest sa: Dragi dnevniče? Ako jeste, zašto bi to bilo loše? Zar nismo svi u nekom periodu piskarali o svojim danima, strahovima, maštanjima i zar nam tada nije bilo ipak malo lakše?

Mnogi su vodili dnevnik kao tinejdžeri, skrivajući ga na posebnom mestu, gde ga niko ne bi našao. Možda je to zato što su bili iskreni u onome što su pisali, bez cenzure i bez filtera. Nije bilo nametnutog pritiska da njihovo iskustvo mora biti dopadljivo nekome na Instagramu, kako bi ga svet odobrio lajkovima.

U vreme kada sve više ljudi oseća simptome sagorevanja, zapisivanje misli je jedan od načina da taj izazovan period prebrodite. Nije lako balansirati karijeru sa privatnim životom, uvek naći vremena za sebe i lični razvoj, pa uz to trenirati, meditirati, ići na terapiju i… možete nastaviti niz. Naravno, nismo ni blizu kraja jer se za ostvarenu osobu u 21. veku podrazumeva bogat društveni život i ostvarenost na ljubavnom planu, kao i sređeni, maltene idilični porodični odnosi.

Hajde da se ne lažemo: pravi je izazov ispuniti i tri stavke sa ovog bezumnog spiska. Priznajmo da niko nema sve, ma kakvu god da nam poruku šalje svakodnevnim fotografijama sa putovanja na Instagramu, ili LinkedIn objavama poslovnih poduhvata na kojima bi i Elon Musk pozavideo. A i da postoji ta idealna osoba koja nekako postiže da uglavi stotinu sati u onih 24, kakve to ima veze sa nama?

Nismo ovde da bismo se poedili sa ljudima sa posla, mreža, društvom iz srednje škole koje je nekako uspelo da “dogura” dalje od nas. Probajmo da za početak ustanemo i budemo dobri prema sebi i neka jedina osoba sa kojom se poredimo budemo mi sami, od juče.

Ispostavlja se da slobodno i privatno pisanje bez fabrikovanja zarad predstavljanja publici zasta može biti od pomoći u nošenju sa svakodnevnim izazovima koje život nameće, i to daleko izvan okvira tinejdžerskih godina.

Sve više ljudi žali se na nedostatak sna, anksioznost i nemogućnost da bude potpuno prisutno u interakciji sa svojim voljenima. I to nas dovodi do pitanja, kako da znamo da smo u fazi sagorevanja?

Ovo je šest znakova burnouta:

Manjak ili gubitak motivacije,

Sumnja u sebe, osećamo se kao gubitnici,

Naš pogled na svet je sve negativniji i ciničniji, sve izgleda besmisleno,

Osećamo se kao da smo potpuno sami i izolovani od sveta,

Ne osećamo se zadovoljno i ostvareno u situacijama u kojima inače jesmo,

Gubitak kontrole, osećaj zarobljenosti, poraženosti i nemogućnosti promene, čak i bespomoćja.

pisanje dnevnika 1 5 načina kako vam pisanje dnevnika može pomoći da prebrodite fazu sagorevanja

Kako pisanje dnevnika može biti od pomoći u fazi sagorevanja?

Meditacija i praktikovanje potpune svesnosti rešili su probleme milionima ljudi. Ali to svi znamo, pa hajde da pričamo o tome šta je najteži deo. Najteže je početi, odvojiti vreme i zapravo se posvetiti sebi bez distrakcija, u tišini. Odlazak na psihoterapiju je takođe od velike pomoći, ali potrebna je hrabrost, odlučnost i, naravno, novac.

Pisanje dnevnika je jednostavno još jedan od načina da se nosite sa mentalnom iscrpljenošću i stresom i može vam biti od pomoći kada možda niste u mogućnosti da odlazite na seanse ili meditirate.

Za početak, kako početi? Ukoliko vam se u glavi već javlja crv perfekcionizma: ali, ja nisam pisac, nemam talenat za pisanje, znajte da je to apsolutno okej. Setimo se, ovo ne ide na Fejsbuk da čita i komentariše vaša tetka, već je isključivo i samo vaš izduvni ventil. Ne postoji tačan i netačan odgovor. Suština vođenja dnevnika je da pomognete sebi tako što ćete se osloboditi. Neka reči samo klize iz vaših misli, pa pravo na papir, dok se nespretni grč ne zameni osećajem slobode.

Možete pisati svakog dana, ali je važno da znate da ne morate. Trudite se da izađete iz zone komfora i pišete barem nekoliko puta nedeljno, ali dokle god sebi ne stvarate pritisak. Možete tradicionalno zapisivati svoje misli olovkom u notes, ali je sasvim u redu ukoliko ste  tip koji preferira laptop ili telefon.

Može vam biti od koristi da zapišete svoje dugoročne i kratkoročne ciljeve, afirmacije ili poeziju. Poezija ne mora biti odobrena od strane književnog, niti vašeg unutrašnjeg kritičara, poezija će vas osloboditi misli o kojima možda nemate snage da direktno pišete. Predstavljamo vam…

5 načina kako pisanje dnevnika može da vam pomogne da lakše prođete kroz fazu sagorevanja:

Pisanje umanjuje stres

Istraživanja su pokazala da zapisivanje osećanja olakšava osećaj anksioznosti i napetosti. Kada sednete sami sa sobom i zapisujete svoje misli, nalazite se u sadašnjem trenutku. Biti prisutan, ne žuriti napred i ne gledati iza sebe ima tereapeutsko dejstvo.

Možete da pratite promene u svom životu

Na kraju svake nedelje, pročitajte šta ste napisali. Da li primećujete promenu u narativu i drugačiji tok misli i osećanja? Da li postoje obrasci koji se ponavljaju? Da li primećujete okidače koji vam izazivaju neželjene reakcije koje želite da promenite?

Dobićete šansu da svakodnevno postavljate ciljeve

Na početku svake nedelje, zadajte sebi nove ciljeve za sledeću sedmicu. Možda želite da provodite više vremena napolju i bavite se sportom. Ili biste možda želili da odvojite više vremena za svoje prijatelje? Koji god vam bio cilj, preuzmite odgovornost za svoje postupke.

Zapisivanje misli može poboljšati vaš san

Osobe koje imaju naviku da zapisuju svoje misli na papir pre spavanja, “čiste” svoju glavu od svojih muka i omogućuju sebi kvalitetniji san. Ovo vam definitivno može pomoći da lakše zaspite, a dobijanjem dovoljnog broja sati zdravog sna, vaše telo će biti relaksiranije i odmornije.

Pisanje dnevnika vam može pomoći da nađete rešenja

U momentima koje odvajate za sebe, da “odsedite” sa svojim osećanjima i problemima, stvara se prostor za uviđaj. Počećete da primećujete ponavljanje situacija, kao i svoju reakciju i, na kraju, rešenja koja ste primenili. Kroz vreme, obrasci će se otkrivati sami od sebe i uvidećete vid rutine i pravilnosti na koje ćete znati kako da reagujete.

Da li nekada otvorite kutiju u kojoj čuvate sve one uspomene iz školskih dana, čestitke, pozivnice za rođendane, stikere i dnevnike? Za nekoliko godina, sadržaj te kutije mogu ispuniti i izazovi koje ste svesno odlučili da prihvatite danas. Samo počnite.

Naslovna fotografija: pexels.com

Milica Nešić

Comments