Ne shvatate i ne preispitujete svoje uslovljenosti, svoje ograničavajuće stavove, uzroke svog besa i nezadovoljstva u sebi, krivite druge i ne prihvatate odgovornost za svoja stanja i osećanja.
Identifikujete sa svojim stanjima i osećanjima, umesto da ih posmatrate. Ne hvatate tok unutrašnjeg dijaloga koji stalno sa sobom vodite, ne čujete glas svog bića, izražavate ubeđenja koja nisu originalno vaša, koja ne zastupate svojim srcem i dušom i načinom života i ne primećujete da plagirate i imitirate. U potpunosti zanemarujete činjenicu da vas ti stavovi i načini ne dovode do ljubavi, zadovoljstva i radosti.
Jedno od tih ubeđenja je da sve mora da se zasluži, naporom i trudom. Ne verujete da je neko važan i vredan ljubavi i poštovanja, samo zato što postoji. Svako mora da zasluži vrednovanje, ljubav i poštovanje, listom propisanih i prihvatljivih uspeha i ponašanja. Strogu selekciju koju primenjujete na sve oko sebe, iznutra primenjujete na sebi – ne verujete da ste vredni, dobri i prihvatljivi takvi kakvi ste, a ako ne postižete svojim trudom ono što želite, verujete da to zapravo i ne zaslužujete.
Uvek pretpostavljate najgore ishode, tako da ništa ne može da vas iznenadi, pokušavajući da se zaštitite od povređivanja i nazivajući to realnom procenom. Ne verujete u pozitivne promene, niti u bilo šta što ne možete da vidite i osetite odmah, gušite svoje šanse i mogućnosti, pristajući uvek na kompromis. Uzimate ono što vam se daje i trudite se da to sačuvate – jer ne verujete da možete bolje i to nazivate snagom i istrajnošću.
Borite se sa drugima, da ne biste morali da se suočite sa sobom, skrećete sebi pažnju životom, umesto da živite život. Tako iz dana u dan postajete svoj najveći neprijatelj, krišom od sebe, iza sopstvenih leđa, pitajući se šta nije u redu i izbegavajući da se pogledate u ogledalu dok se to pitate, strahujući da ne saznate kako živite život koji niste hteli i birali.
Naslovna fotografija: instagram.com/piecesofparadisse
Brankica Milošević
