Kao što znamo, veza se gradi kad faza romantične očaranosti prođe, kad počnemo da se suočavamo sa preprekama koje nam postavljaju naše različitosti, kad počnemo stvarno da se upoznajemo i pokazujemo svoje loše strane, svoje mane i slabosti. Svako od nas optereti vezu težinom svog karaktera, sopstvenim očekivanjima, strahovima i razočaranjima i pri tom otkriva da partner nije baš ono što smo mislili – iako se nije lažno predstavljao. Samo smo ga videli u najboljem svetlu, jer je lako videti samo najbolje kad smo u nekog zaljubljeni.
Obično težimo da zadržimo taj osećaj koliko god možemo, jer se najbolje osećamo u toj prvoj fazi veze i da možemo da biramo, radije bismo uvek bili zaljubljeni, nego da nastavimo dalje, mukotrpnim putem upoznavanja i razvijanja odnosa. Ponekad uspevamo u tome, onako kako uspevaju stvari koje radimo nesvesno – na destruktivan način. Polazi nam za rukom da ostanemo zaglavljeni u toj prvoj fazi odnosa, koju psiholozi nazivaju simbiotičkom, ostajemo stopljeni sa partnerom, zahvaljujući pre svega fizičkoj privlačnosti, odnosno hemiji koju proizvodi naš mozak kad imamo ispunjavajući seks, pun emocija i strasti. Međutim, odnos ulazi u sledeću fazu, koliko god se mi opirali i koliko god strasti ulagali da održimo zaljubljenost i romantiku. Počinjemo da se sukobljavamo sa partnerom – snaga individualnosti teži da se oslobodi simbioze, ali da istovremeno podredi odnos svojim potrebama i očekivanjima. U ovoj fazi smo veoma sebični – svako bi hteo da se stvari odvijaju onako kako njemu odgovara, da ne mora da se prilagođava, da bude slobodan i da ima vremena za sebe i da mu partner ne pravi probleme i da ga ničim ne opterećuje, tako što će biti tu kad je potreban i tako što će se pomeriti kad nam smeta.
A događa se sve suprotno – partner se buni, ne želi da sarađuje i da ispunjava naše zamisli o tome kako veza treba da izgleda, ne želi da nam ugađa, ukoliko mi ne ugađamo njemu (da, svađamo se i zbog toga ko je kome prošli put izašao u susret na ovaj ili onaj način i na koga je sada red da bude popustljiv, da se ne ljuti, da pokaže razumevanje, da se više potrudi). Partner se oseća odbačeno, sumnjičav je i ljubomoran kad oseti da treba da se povuče i napravi nam malo prostora, dok istovremeno očekuje da mu mi spremno damo prostor i vreme koje mu je potrebno da provede sam sa sobom ili u društvu i aktivnostima iz kojih smo mi isključeni.
